Slobodna Vojvodina

piše: M. Podbarčanin


Nakon klevetničkog teksta protiv vojvođanskih Nemaca, Njegovan se ustremljuje na vojvođanske Mađare


Saučesnik krađe slika iz Muzeja Grada Novog Sada, 2006 godine - tadašnji partijski direktor (DSS kadar) (* da se podsetimo - iz zaostavštine dr. Branka Ilića, ukradena su 4 umetnička dela iz 16 i 17 veka, između ostalog - Rembrantov ''Portret oca'' i Rubensov ''Portret Seneke''; ''zvanična istraga'' ni do dan-danas nije ušla u trag - ni kradljvcima, ni saučesnicima (iako je direktor ostavio vrata Muzeja otvorena, po dogovoru i porudžbi), ni naručiocima, prim.aut.), izbegli član tzv. ''Vlade SAO Krajine'', pseudo-istoričar iz Siska, ''dr''(kadžija) Drago Njegovan - ni nakon klevetničkog teksta ''Vojvođanski folksdojčeri nemaju prava na restituciju'', ne može da smiri ''velikosrBo-nacističke pundravce'' u guzici - javljajući se putem D-eS-eS-ovskog ''Fonda Slobodana Jovanovića'' - novim napadom; ovaj put na vojvođanske Mađare - i državu Mađarsku.
Tekst prenosimo u celini, nakon čega sledi analiza:

Шта, између осталог, Срби треба да знају о Мађарима?



Пише: Драго Његован  
28 октобар 2011



Поводом уцене, коју су српским властима синхронизовано упутили Република Мађарска (изјава Жолта Немета) и наши Мађари посланици у Скупштини Републике Србије (изјава Ласла Варге и Балинта Пастора), те Шандор Егереши, председник Скупштине АП Војводине, да морају променити Закон о реституцији како би и припадници окупаторских снага, Немци, Мађари и други, имали право на повраћај одузете имовине уколико нису осуђени као ратни злочинци (а и те би пресуде требало преиспитати јер је судио „комунистички суд“!), српска јавност би требала да зна понешто из историје српско-мађарских односа.
Требало би да зна, пре свега, да Хитлерова савезница Мађарска регента Хортија, после Другог светског рата, није исплатила три четвртине ратне штете коју су на територији Југославије, а то значи Србије, починиле власти (војне, полицијске и друге) државе Мађарске у сарадњи са југословенским (значи српским, а данас би рекли војвођанским) Мађарима. Таквих, наших Мађара, највише је било у Бачкој и Барањи, мађарском окупационом, а од децембра 1941. године „присаједињеном“ простору Хортијевој Мађарској. Да ли данашња Мађарска има моралне снаге да се суочи са овом чињеницом?

Обим њихових злочина идентификовала је Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини већ 1944. и 1945. године, и презентовала их је у више елабората који се чувају у Музеју Војводине и другим нашим установама. Само су два од тих елабората (Рација у јужној Бачкој јануара 1942. године, Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини против Јевреја) публиковани. За публиковање осталих елабората наше власти (новосадска, војвођанска и србијанска) још не дају новце.

Суђено је само најистакнутијим злочинцима, и то онима који су били доступни.
Поред тога, утврђена је и ратна штета коју су Мађарска и наши Мађари начинили за време Другог светског рата. Нашим Мађарима, којима по њиховом мишљењу треба да буде враћена имовина, као и Мађарској која је Југославији исплатила само једну четвртину ратне штете, није јасно зашто то не треба учинити.

Они тврде да нема колективне одговорности, да су многи од њих „присилно“ мобилисани у војску државе Мађарске, да треба рехабилитовати „наше“ хонведе. То је ревизија историје Другог светског рата, то је нови фашизам у Европи.

Треба знати да Тито није протерао Мађаре из Бачке и Барање и одузео им сву имовину само зато што је хтео да комунизам победи и у Мађарској, а не зато што то наши Мађари, по тадашњим критеријумима, нису заслужили, баш као и фолксдојчери, наши Немци. Ко у ово сумња нека се обавести у релевантним историјским изворима (састанак Тито-Ракоши, став Стаљина). Да ли су војвођански Мађари спремни да се суоче са злочинима које су други чинили у њихово име и то као савезници Хитлера.


Треба знати да је већ 1946. године обустављено објављивање материјала о мађарским злочинима против Срба, и да је тај материјал био под ембаргом више од 50 година. Изгледа да је и сада под емабргом. А обустављање исплате ратне штете уследило је 1948. године, јер се Мађарска сврстала на страну социјалистичког лагера.

Неправде учињене појединим Мађарима треба исправити, а било их је, што је задатак оних који спроводе Закон о рехабилитацији. Али, рехабилитовати тадашњу антисрпску политику Мађарске и великог броја домаћих Мађара, више је него сулудо, тим пре што се она у разним формама наставља и траје и дан-данас.

Хронологија мађарске антисрпске политике од средине 19. века до 2011. године

1. Мађари су марта 1848. године од Беча захтевали слободу за себе, али је нису дозволили Србима. Лајош Кошут је Ђ. Стратимировићу рекао да ће између Срба и Мађара границу одредити мач. Отпочели су антисрпски рат нападом на Сремске Карловце 12. јуна 1848. године. Починили су геноцидне злочине у Бачкој и Банату (Перцел Мор и Јанош Дамјанич).

2. Мађари су топовима са Петроварадинске тврђаве 12. јуна 1849. године уништили град Нови Сад.

3. Од аустро-угарске нагодбе вршили су мађаризацију немађара, па и Срба, сужавајући им права, да би 1907. школским законом укинули школску, а 1912. године и Црквену аутономију. Интензитет мађаризације види се из статистике: од средине 19. века број Мађара у Угарском делу Хабзбуршке монархије повећао се са 37 на 48%, док је број Немаца у аустријском делу Монархије остао исти (36-37%).

4. Године 1878., заједно са Аустријанцима, извршили су окупацију Босне и Херцеговине, у којој Мађара није било, а Срба православних је било 45%, а Срба укупно (муслимана и католика) преко 50%.

5. Године 1908. извршили су, заједно са Аустријанцима, противправну анексију Босне и Херцеговине.

6. Године 1914., заједно са Аустријанцима и Хрватима, извршили су агресију на Краљевину Србију и починили многа зверства, нарочито у Мачви. Повод за рат је било убиство надвојводе Ф. Фердинанда у Сарајеву, који је увежбавао војску за планирани напад на Србију, а Млада Босна је то хтела да спречи. Годину дана касније придружила им се и царистичка Немачка.

7. Иако су потписали Тријанонски мировни уговор 1920. године, кроз цео међуратни период оспоравали су га и подстицали иредентизам у Мађарској и код Мађара у војвођанским областима Краљевине Југославије.

8. Помагали су хрватски сепаратистички усташки покрет (афера „Јанка Пуста“), и били делом одговорни за убиство југословенског краља Александра у Марсеју 1934. године. На Јанка Пусти су се обучавали усташки терористи.


9. Иако су са Југославијом потписали Уговор о вечитом пријатељству (1940), учествовали су у нападу на Југославију априла 1941. године, због чега је мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство.

10. И пре капитулације југословенске војске (17. априла 1941.) признали су усташку  Независну Државу Хрватску, изјављујући да је тиме Југославија као држава престала да постоји, чиме су “правдали” гажење уговора са њом као међународног правног акта, како би могли “легално” да учествују у запоседању њених територија. Мађарска је 1941. године била агресор.

11. По заузимању Бачке и Барање, као територија изван НДХ, протерали су десетине хиљада Срба колониста, али и део староседелаца, на шта нису имали право као окупатор, а  хиљаде логорисали.

12. Извршили су бројне масовне злочине против Срба и Јевреја, али и против партизанског покрета отпора (приликом уласка 1941., током рације 1942., депортацијом Јевреја 1944. године итд.).

13. Извршили су противправну анексију Бачке и Барање децембра 1941. године, мобилисали њено становништво у своју војску, што нису имали право као окупатор. Србе и Јевреје су користили као „мункаше“, тако да је мало ко од њих преживео.

14. Вршили су пљачку становника српске и јеврејске националности.

15. Приступили су денационализацији, тј. мађаризацији Буњеваца.

16. До 1948. године исплатили су само 26% ратне штете, а потом су престали плаћати. Тај дуг постоји и данас.

17. После сукоба Информбироа са Југославијом прогонили су словенске мањине у својој земљи, а посебно Србе.

18. Током разбијања и распада Југославије 90-тих година 20. века, Мађарска је наоружавала хрватске сепаратисте и подржавала све антисрпске покрете у Југославији.

19. Мађарска је међу првима признала отцепљење Хрватске, помагала и подстицала прогон Срба из Хрватске и уништење Републике Српске Крајине.

20. Мађарска је била, а и сада је, против Републике Српске, као аутономног ентитета у Босни и Херцеговини.

21. Мађарска је подржала сепаратизам Албанаца у српској јужној Покрајини Косову и Метохији.

22. Мађарска је омогућила снагама НАТО пакта да са њене територије нападају територију Србије 1999. године, што је изазвало војне и цивилне жртве, а то је чин непријатељства и агресије.

23. Мађарска је признала независност самопроглашене „Републике Косово“ на територији јужне српске Покрајине Косово и Метохија, чиме је оспорила територијални интегритет Републике Србије. То је еклатантан пример мађарског антисрпства.


24. Мађарска изражава недобронамерну бригу за остваривање и увећавање аутономности Војводине, што је унутрашње питање државног уређења Републике Србије.

25. Мађарска стално оптужује Србију да су у њој Мађари угрожени, иако Мађари у Србији имају већа права него било која национална мањина у Европи, показујући претерани патернализам земље матице према својој мањини и у другим државама (Словачкој и Румунији).

26. Мађарска толерише отворене реваншистичке покрете у својој земљи (Покрет 64 жупаније; Мађарска гарда и друге), које угрожавају територијални интегритет Србије.

27. Мађарска настоји да ревидира историју Другог светског рата, у коме је она била на страни нацизма и агресор.

28. Мађарска настоји да, преувеличавањем жртава Мађара у Србији до којих је дошло током борби за ослобођење Баната, Бачке и Барање и непосредно након тога, оправда колаборацију и злочине који су претходно почињени од мађарских окупатора и домаћих Мађара против Срба и Јевреја, те изврши девиктимизацију злочинаца.

29. Мађарска захтева да у томе учествује и Србија; чак да тим жртвама подигне споменике на својој територији.

30. Мађарска затхева да јој се Србија извини за низ узастопних агресија које је Мађарска починила против Србије. Ово још није виђено у историји.

31. Мађарска своје аспирације према српским територијама изражава на сто начина у доба мира, а у доба рата агресијом и окупацијом.

32. Мађарска је стално на страни српских непријатеља, ма ко то био, да ли немачки нацисти, да ли информбировски совјети, да ли амерички империјалисти, да ли хрватске усташе, да ли албански балисти, да ли бугарски великобугари, да ли босански муслимани, да ли муслимани из Рашке области (тзв. Санџака) итд. Никада није савезник Србије, ни у чему.

33. Мађарска је једностраним актом, тј. својим законом из 2010. године дала своје држављанство Мађарима који су држављани Србије, без реципроцитета.

34. Мађарским Буњевцима на својој територији оспорава статус националне мањине, не водећи рачуна о томе да их је некада имала у попису становништва, те да им је Србија матична држава.


35. Мађарска на територији Србије оснива подружнице својих институција (нпр. МАН), без реципроцитета.

36. Мађарска тражи споменике за невине мађарске жртве у Србији током Другог светског рата, без реципрочних споменика за српске невине жртве.

37. Мађарска оспорава свој статус агресора на српску територију током Другог светског рата.

38. Мађарска и даље сања о својим јужним границама на Сави и Дунаву (Делвидеку).

39. Мађарска и као председавајућа земља ЕУ сања о Великој Мађарској од 64 жупаније (афера “тепих”)

40. Мађарска штити злочинце из Другог светског рата (афера “Кепиро“).

41. Мађарска рехабилитује злочинце из Другог светског рата (афера “Сомбатхељи”).

42. Мађарска са Војводином остварује специјалне односе, третирајући је као скоро независну државу, а не као саставни део Србије у којем су Срби двотрећинска већина.

43. Мађарска би била међу првима која би признала независност Војводине, уколико би то „неко“ у Новом Саду прогласио.

44. Мађарска се спрема да понови “подвиге” из Првог и Другог светског рата, када је била агресор на Србију, Југославију и Србе.

45. Ако Мађарска наговори неку власт у Србији да са њом потпише нови Уговор о измирењу и вечитом пријатељству (као 1940.), биће то знак да је напад Мађарске на Србију, под овим или оним изговором, веома близу.


Dakle, nakon svega pročitanog (svih 45 tačaka g. ''ministra SAO Krajine'', ''dr'' Drage Frankenštajna, pardon - Nje.govana (ne znamo da li je neki ''Igor'' asistirao u svemu?) - nisam - ni psiholog - ni psihijatar - ali dotičnom je očigledno potrebna stručna medicinska pomoć i nega.
U Vojvodini za to postoje institucije sa višedecenijskim iskustvom - jedino treba da se uspostavi zvanični nalaz.
Jer je ''dr'' Drago Njegovan stao u momentu proglašenja ratnog stanja sa državom Mađarskom.
A u poslednjim, dahom posustalim pasusima - Drago je prevazišao i samog sebe - unapred stvarajući pretpostavke i zaključke - radi čega će, izvesno - završiti i na sudu; mada, s obzirom na opšte stanje Zakonodavstva i Pravosuđa - od svega neće biti ništa.
Neki od gorenavedenih ''bisera'' su - ''da je Mađarska donela ''jednostrani akt'' (* nisam znao da suverene države za donošenje svojih zakonskih akata trebaju dozvolu i aminovanje drugih) o, kako potpuno nestručno piše kvazi-doktor Njegovan ''davanju državljanstva Mađarima, koji su državljani Srbije'' - jer je isti, po tumačenju pravnika - namenjen svima, koji mogu da dokažu da su im preci bili državljani nekadašnje Ugarske (Austro-Ugarske); uključujući tu i Srbe, koji to žele.
Dalje, u ''tački 43'' - gde autor, potpuno proizvoljno donosi zaključke ''da bi Mađarska bila među prvima, koja bi priznala nezavisnost Vojvodine - ukoliko bi je ''neko'' u Novom Sadu proglasio''.
Neosnovani - i apsolutno maliciozni navodi i zaključci - koji za Cilj nemaju ništa drugo - do unošenje dodatnog uznemirenja u javnost - podstiče ionako poljuljane odnose i nepoverenje - stvara dodatni razdor - i posredno podstiče na Mržnju i Nasilje prema pripadnicima vojvođanske mađarske nacionalne manjine.
S obzirom na to, da ni zvanična Vlast - ni javnost Srbije - nisu adekvatno reagovali ni na pređašnja raspirivačka pisanja Drage Njegovana - ostaje nam jedino nada - da će Vojvodina, ipak - u jedno dogledno vreme - povratiti ingerencije nad Pravosuđem - gde će se ovakve stvari pravovaljano tretirati.