Slobodna Vojvodina

piše: Miloš Podbarčanin

Sloboda i Pravo Čoveka da upravlja Svojim - i danas aktuelno

Trvenja novoosnovanih američkih Kolonija i Velike Britanije rastu u kontinuitetu i više od decenije pre usvajanja i proglašenja Deklaracije o Nezavisnosti SAD.
U tom periodu, Kolonije su tražile od Britanije više Autonomije - a posebno u domenu Oporezivanja.
No, umesto da izađe u susret Njihovim Opravdanim Zahtevima, Velika Britanija prvo donosi 1765 tzv. Stamp Act (Poreski Zakon), kojim se američki kolonisti DODATNO OPOREZUJU - na novine, pravna i poslovna dokumenta, kao i na mnoge druge stvari i artikle.
Američki Kolonisti su se oštro suprotstavili ovakvoj SAMOVOLJI ''Matice'' - a posebno s aspekta da u ''matičnom Parlamentu'' nemaju svojih predstavnika, koji bi ih zastupali - štitili njihova Prava i Interese.

Što je i navelo hegemonistički britanski Parlament, da bar za momenat, povuče dotični Poreski Akt iz procedure, 1766 godine.
No, za Osvetu, Britanski Parlament donosi Zakon - kojim sebi daje Pravo da odlučuje u svim stvarima vezanim za njene Kolonije.
Tako 1767 donosi Novi Poreski Zakon, kojim oporezuje uvezena dobra u Kolonije.
No, osnažena kolonijalna Opozicija PONOVO vrši pritisak na Britanski Parlament, da ukine ove nepravedne poreze 1770 - na čega ova nevoljko pristaje; ukidajući sve dodatne namete - sem nameta na uvoz čaja!
Naime, tim porezom, Britanija je pokušavala da ''izvuče iz bule'' Britansku Istočnoindijsku Kompaniju, koja je imala ogromne zalihe čaja, a zbog visokih cena - nije mogla da ih proda kolonijama, koje su same našle jeftiniji izvor istog - te su prestale sa uvozom prethodnog.
Da bi se našao kompromis - Britanski Parlamenat je američkim kolonijama ponudio niže cene čaja - no, ovi su to odbili ; jer je decenijsko trvenje i nerazumevanje ''Matice'' dalo ''rezultata''; pridonelo porastu težnje za Samostalnošću - tako da se sad, praktično, samo tražio razlog za Oslobođenje i Nezavisnost.
Prelomni trenutak se desio Decembra 1773, kada su razljućeni američki kolonisti, u Bostonskoj luci, pobacali tovare čaja u more. Događaj, u američkoj Istoriji poznatiji kao ''Bostonska čajanka''.
Britanski Parlamenat je na ovo oštro reagovao - donoseći niz Zakona, kojima se kažnjavala kolonija Massachussets u Americi.
Tako su krenuli sukobi - koji su označili početak Američke Oslobodilačke Revolucije (1775-1783).
Koliko naredne godine, 1774 u Filadelfiji (Philadelphia) su se okupili svi predstavnici američkih Kolonija (izuzev Džordžije, Georgia) - gde je dogovoreno da se više ne trguje sa Britanijom.
Takođe je dogovoreno da se sastanu i naredne godine (1775), ukoliko Britanija, u međuvremenu, ne promeni svoj stav i Zakone.
No, Britanija je ostala pri svom, tako da je sledeće godine održan Drugi Kongres Kolonija.
Delegati su se okupili u Filadelfijskom Parlamentu, 10 Maja 1775 godine.
Rat i Revolucija su u to vreme već počeli, borbama u Massachussetsu - između pobornika Nezavisnosti i Britanskih trupa.
Kongres je na to odlučno reagovao.
Izglasano je da se stvore Armija i Mornarica i štampa novac, potreban za rat.
Većina delegata je apsolutno bila ubeđena da je Nezavisnost jedino moguće rešenje.
Ipak, upućuje se poziv britanskom Kralju Džordžu III - da ispoštuje prava Kolonije; no zalud.
Nezavisnost sve više dobija u zamahu i podršci.
1776, engleski pisac Thomas Paine piše inspirativno delo ''Zdrav Razum'' - kojim objašnjava razloge borbe za Nezavisnost.
Sve više Amerikanaca staju uz jednog od lidera pokreta Nezavisnosti, Samuela Adamsa - koji kaže:
''Zar Amerika već nije Nezavisna? Zašto to onda i ne proglasiti zvanično?''
7 Juna 1776, delegat u američkom Kongresu, Richard Henry Lee, iz Virdžinije, postavlja Rezoluciju
''da, Ujedinjene Američke Kolonije, imaju Prava - da budu Nezavisne Države''
10 Juna iste godine, Kongres donosi Odluku, da se stvori Radna Grupa - Komitet - koja će napisati Deklaraciju o Nezavisnosti.
Sledećeg dana, u Komitet su izabrani:
John Adams, Benjamin Franklin, Thomas Jefferson, Robert R. Livingston i John Sherman.
Deklaraciju je, na insistiranje saradnika, napisao Thomas Jefferson, koji su nakon toga dopunili Benjamin Franklin i John Adams.
2 Jula 1776, Kongres je usvojio Lee-jevu Rezoluciju.
Delegati su počeli raspravu o Jeffersonovoj Deklaraciji - neke tačke izbacili (osudu britanskog Kralja Georga III za trgovinu robljem) - ali je većina ipak usvojena.
Tako je 4 Jula 1776 Američki Kongres usvojio Deklaraciju o Nezavisnosti.
Ona je svečano proklamovana 8 Jula - da bi je 19 Jula potpisalo svih 56 članova Kongresa.
Važnost Deklaracije leži u činjenici - da je ona, u većini, sadržavala Želje svih američkih Patriota i pobornika Nezavisnosti.
Po prvi put u Istoriji - promovisana je Demokratija - Socijalna i Politička Pravda.
Stimulans i Inspiracija za mnoge - a posebno u Evropi - da učine napor - da se i njihovi sistemi promene.
Posebno one države - koje su želele da zbace Okove i Stege Stranog Uticaja i Kontrole - Kolonizatore.
Američka Deklaracija o Nezavisnosti je i danas Inspiracija - Vodilja - mnogim - da Trpljenje Siledžijstva -  ima svojih Granica - baš kako je i Pravo svakog Čoveka - da Živi Slobodno - raspolaže svojom Imovinom i Plodovima svoga Rada.