Slobodna Vojvodina

Piše: Martin Vajdoher

Posmrtne čitulje su u Srbiji već odavno postale deo narodne tradicije, naime ožalošćeni ovim putem obaveštavaju rodbinu, prijatelje, komšije o smrti svojih najmilijih ili se pak istim načinom oglašavanja prisećaju svojih umrlih. U poslednjih dvadesetak godina čitulje su izrasle u pravi kult, naime preko njih se više ne oglašavaju samo ožalošćene porodice, udovice, udovci, prijatelji i ko zna još ko, čituljama su recimo burnih devedesetih kriminalci slali osvetoljubive poruke  svojim suparnicima po oružiju, a u današnja vremena pojedinci čak izražavaju svoje ideološke stavove davajući pomen raznim umrlim diktatorima, ratnim zločincima ili ličnostima ne baš sjajne prošlosti. Čitulje su postale neka vrsta marketinga, jedan novi put da pošaljete neku poruku u svoje ime široj javnosti, a da pri tom ne snosite nikakvu odgovornost, jer eto svako ko plati određenom glasilu prostor u novinama praktično može putem čitulje da reklamira jedan propali režim i sve šta je sa tim režimom išlo zajedno.

Tako sam listajući jedne lokalne vojvođanske novine (namerno neću da ih imenujem) naišao na čitulju posvećenu bivšem predsedniku Slobodanu Miloševiću optuženom u haškom tribunalu za genocid i najgore ratne zločine. U istim novinama ste pre nekoliko meseci mogli videti pomen čitulju Draži Mihajloviću od njegovih vernih sledbenika, što znači da je dotični četnik u potpunosti rehabilitovan. Evo za nekoliko nedelja sjajne prilike da i Josip Broz dobije svoj pomen na tridesetogodišnjicu svoje smrt. I tako možda u nedogled pa sve do Miloša Obilića i cara Lazara, možda će neko i samom Hristu dati čitulju pod parolom propagiranja hrišćanstva.

Iz izvora bliskim redakciji (ne)pomenutih novina saznajem da se tu radi čisto o biznisu, dakle uz određenu sumu vi možete čituljom reklamirati koga hoćete i šta hoćete, cenzure nema. E onda se ja zapitah kako bi se osećale žrtve holokausta da se recimo u nekim nemačkim lokalnim novinama pojavi čitulja Adolfa Hitlera ili Jozefa Gebelsa? Šta bi bilo da je nekom rumunu palo na pamet da putem čitulje oda pomen Čaušesku? Bio bi to direktan udarac žrtvama pomenutih diktatora, ljudskim moralnim vrednostima i građanskom patriotizmu u pravom smislu reči. Novinske redakcije motivisane kvazi marketingom i zaradom pri tom ne razmišljaju da takvim postupkom vređaju osećanja građana, jer molim vas lepo kako bi se vi osećali da pored čitulje vaše majke ili oca stoji čitulja ratnog zločinca?

To me sve podseti na onu tuđmanovu suludu ideju da od Jasenovca napravi zajedničku grobnicu za žrtve i dželate, naime da spomen žrtvama fašizma bude spomen i žrtvama komunizma.

Pitanje mi se nameće – kako smo uopšte došli do toga da Slobodan Milošević bude reklamiran putem čitulje? Ne treba biti mnogo mudar za odgovor, miloševićeva partija je u vlasti zajedno sa demokratama, sve one protestne šetnje su obesmišljene dok se diktatorova fotografija pobedonosno smeška onom malom protestnom petooktobarskom šetaču tako željnom promena.

Beograd je nama vojvođanima nemetnuo ne samo politički i ekonomski centralizam, on nam je nametnuo i sistem vrednosti po kojem želi da nas kreira kao podanike, a ne kao slobodna bića. Na vama je dragi građani Vojvodine odluka koja se tiče vaših sloboda, želite li pored političkog i ekonmskog još i mentalni centralizam? Želite li biti marionete političkoj eliti iz kruga dvojke koja vam putem raznih mozgoispirajućih institucija nameće način razmišljanja pa čak i menja mentalitet?

Ili želite slobodu?

Birajte.