Slobodna Vojvodina

Nema evropskog identiteta i nema vojvođanskog identiteta bez otvorenosti za stvaralaštvo svih nacionalnih zajednica u Vojvodini i za duhovne tekovine civilizacije čiji smo savremenici. Očuvanje, povezivanje i unapređenje tradicije, naučnog i kulturnog stvaralaštva svih građana, svih nacionalnih zajednica u Vojvodini, s partnerskim naučnim institucijama, jedini je način da ostvarimo ono što se naziva opštim dobrom. Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, (re)osnovana 2003, a konstituisana jula 2004, juče je obeležila pet godina rada svečanom sednicom u Skupštini Vojvodini.

Skup, kojem su, osim članova VANU, prisustvovali brojni gosti, predstavnici diplomatskog kora, akademske zajednice, crkava i verskih zajednica, kulturni i javni radnici, pozdravio je predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši, ističući da ništa nije prirodnije nego da se peta godišnjica VANU obeleži u Skupštini APV, jer su one upućene jedna na drugu.
– Upućeni smo jedni na druge jer kao što Skupština promoviše međuregionalnu saradnju u prostoru Srednje Evrope, tako i VANU prdstavlja sponu s intelektualnim, naučnim i kulturnim središtima u Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj, Ukrajini – rekao je Egereši, i objasnio zašto je Vojvodini važna njena Akademija.

– VANU nam pomaže da preskočimo vlastitu senku zatvorenosti i samodovoljnosti. Da nadvladamo ono stanje duha koje je karakteristika provincije, a to je strah od drugih, strah od novih ideja. Strah od stalnog preispitivanja i učenja... Nema evropskog identiteta i nema vojvođanskog identiteta bez otvorenosti za stvaralaštvo svih nacionalnih zajednica u Vojvodini i za duhovne tekovine civilizacije čiji smo savremenici. Očuvanje, povezivanje i unapređenje tradicije, naučnog i kulturnog stvaralaštva svih građana, svih nacionalnih zajednica u Vojvodini, s partnerskim naučnim institucijama, jedini je način da ostvarimo ono što se naziva opštim dobrom.
Egereši je naglasio da VANU posvećenim angažmanom svojih članova radi na važnim projektima, i posebno izdvojio „Enciklopediju Vojvodine“ i „Duhovne resurse Vojvodine“. On je rekao da je ponosan na to što je Skupština Vojvodine podržala projekat „Istraživanje istine o stradanju naroda Vojvodine 1941–1948. godine“, kao važan korak na putu ne samo suočavanja već i temeljnog i odgovornog rada na prošlosti. Takođe je podsetio na to da su formiranje i rad VANU pratile i prate brojne kontroverze, koje su „posve prirodne ukoliko se sagleda širi kontekst, u prvom redu snažni otpori procesima decentralizacije i regionalizacije s kojima se Srbija suočava“.
Predsednik Vojvođanske akademije nauka i umetnosti akademik Endre Pap objasnio je da proslava poludecenijskog jubileja upriličena sada jer se čekalo usvajanje Statuta Vojvodine u kojem je VANU ugrađena kao institucija od posebnog interesa za ovaj region.
– Iza nas je period od pet godina uspešnog rada, uprkos brojnim teškoćama i osporavanjima. Možda nas je baš i to stimulisalo da dokažemo vrednosti Akademije i Vojvodine. Naučnici, umetnici, ali pre svega humanisti i intelektualci, članovi VANU, neguju profesionalnu kompetenciju, moralnu doslednost, skepsu u mišljenju i toleranciju u ponašanju kao vrhunske vrednosti svoje institucije i podneblja koje ju je iznedrilo – rekao je akademik Pap, koji je u podrobnom izveštaju o radu VANU predstavio njene projekte, naučne skupove, publikacije, međunarodnu saradnju...
Skup su, između ostalih, pozdravili i ambasadori Ukrajine i Crne Gore Viktor Nedopas i Igor Jovović, a rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Vesković istakao je da VANU na vrlo jasan način definiše svoju politiku postojanja i, podsetivši na to da će UNS uskoro biti domaćin Dunavske rektorske konferencije, naglasio da ova akademija treba da nađe pre svega svoje mesto u regionu.
– Podunavski region jedan od najznačajnih strateških prioriteta EU i važno je da naš univerzitet nađe svoje mesto u njemu, ali i da VANU insistira na svom specifičnom statusu i opredeljenju kao regionalne akademije – rekao je Vesković.
V. Čekić

Centralistički um generiše strah

– Kritičarima VANU posebno smeta odrednica Vojvođanska – jer podseća na činjenicu da je Vojvodina postojala i da će postojati dok god je tradicije, kulture i naučnog stvaralaštva Srba, Mađara, Rumuna, Rusina, Hrvata, Ukrajinaca, Čeha, Roma, Slovaka... u Vojvodini. Opštem dobru mogu da teže samo slobodni, misleći ljudi. I zato, kada govorim o Vojvodini – govorim o VANU jer je VANU prirodno mesto na kojem se umni i slobodni stvaraoci okupljaju, realizujući programe koji će svima nama doneti boljitak... VANU nas podstiče na to da prevaziđemo strah od drugačijih ideja i ljudi, koji generiše centralistički um – istakao je Šandor Egereši.

Dnevnik