Piše: Miloš Podbarčanin
Koliko sinoć, u Muzeju Vojvodine, ''u organizaciji Muzičke Omladine Novog Sada'', održan je jedan u nizu ''božićno-novogodišnjih koncerata'', koncert grupe ''Serboplov'', sa repertoarom ''tradicionalne srBske narodne muzike''. Kako sami izvođači kažu, ansambl je nastao ''iz želje da se oživi muzika SrBije s kraja XIX i početka XX veka''. ''Vreme carstva'' zvuka malih "salonskih orkestara'' koji su izvodili raznorazne (srBske) narodne ''igre'' (KOLA, bre!) i pesme - što se tada, u ''urbanim'' (srBskim) sredinama (sa još svežim tursko-feudalnim nasleđem) smatralo POPularnom muzikom (tadašnja POP (sa bradom) muzika).
''Daj bona, slikaj nas ovdje...i gledaj da ''uhvatiš'' Sabornu (* crkvu)''. Prolazim pored, i samo ovlaš gledam ''pozere''. Iz nekog razloga, ''za oko'' mi zapada stariji čovek u grupi, sa štapom u ruci. I ne mogu, a da ne pomislim kako me isti neodoljivo podseća na jednog od ''onih'', koji su se, do pre 30-tak godina kleli Partiji i ''drugu Titi''. A sad se sa sinom i unukama slika ispred Saborne Crkve u, njemu i više nego stranom, Novom Sadu.
Eto šta ti je čovek i karakter.
I šta vreme, i kontinuirano ispiranje ionako ispranog, ganglijama prirodno deficitarnog, mozga sve može da učini sa istim.
Koliko sinoć, u Muzeju Vojvodine, ''u organizaciji Muzičke Omladine Novog Sada'', održan je jedan u nizu ''božićno-novogodišnjih koncerata'', koncert grupe ''Serboplov'', sa repertoarom ''tradicionalne srBske narodne muzike''.
Kako sami izvođači kažu, ansambl je nastao ''iz želje da se oživi muzika SrBije s kraja XIX i početka XX veka''.
''Vreme'' ''carstva'' zvuka ''malih salonski ''orkestara'' koji su izvodili raznorazne (srBske) narodne ''igre'' (KOLA, bre!) i pesme - što se tada, u ''urbanim'' (srBskim) sredinama (sa još svežim tursko-feudalnim nasleđem) smatralo POPularnom muzikom (tadašnja POP (sa bradom) muzika).
Osnovna tema i podloga ove muzike je ''tradiciJonalno'' ''srBsko kolo'' - ali, kako dalje kažu članovi ''SerBoplova'' - ''ima tu i prizvuka drugih'' (''naroda, stilova, muzike''....); čak i Jazz-a (?!?).
I naravno, kako drugačije može proći koncert ''srBske ''duševne'' (obolele) muzike'' -nego ''sjajno''.
Još što je pride izveden u dane najvećih (veliko)srBskih praznika - (veliko)srBske Nove Godine (malog Božića) - šta više može da nahrani (veliko)srBski ''pseudo-paćenički'' ego od umilnog zvuka ćemaneta, frula i dipli; koje kod većine ''publike'' izaziva poseban sentiment prema ''dalekom rodnom kraju''; ognjištu, pašnjacima, bravljoj* (ovčijoj) polutci i mladom kozijem siru - koji su ''tako blizu srcu, ali tako daleko od očiju i stvarne želje za povratkom''. Jer - ko će (bolan) ''normalan'' nazad u onu bedu i sirotinju; dobro je i u ovoj smrdljivoj ravnici, ma kakva da je nikakva.
I tako se u našem Novom Sadu sprovodi ''tiha'' - mada vrlo javna - ''srBijanizacija''; po nekom ''ubrzanom postupku''.
Pa Vam tako, kod Miletićevog spomenika ''gajda'' ''tipaja'' u srBijanskoj narodnoj nošnji (sa sve šajkačom, čakširama i zvrk-opancima); ni 20 metara od njega ''fruli'' drugi - sa, doduše, razvaljenom ''titovkom'' (da podseća na šajkaču) i nekakvom ''Najlon-pijaca'' NIKE kopijom (belih) patika (možda sentimentalni podsetnik na beogradski miting ''Kosovo je srce SrBije (NIKE mi!)''; sad evo i ''Ser(b)oplov'' u Muzeju Vojvodine, tamburom i valcerom nastalog i stasalog, kulturnog Novog Sada; Neoplante, Neusatz-a, Ujvideka...
Ne znam, neko stalno pominje nekakvu ''novosadizaciju'' - aludirajući na ''pljačkašku paralelu'' sa (neprevaziđenim) Beogradom - a on se prosto topi u ovoj ''turbo'' nametnutoj ''žabokrečini''; nestaje ''na naše oči''.
''Radio 021'' već danima vodi izvesnu kampanju - koja ima za cilj dezavuisanje - lustriranje - uništavanja urbanističkog (kulturno-istorijskog) identiteta Novog Sada; vojvođanske prestonice; kojoj - neki - možda i zavide; čak i mrze.
Samo verujte - bez razloga.
Jer - kada se vodi takva vrsta politike ''denovosadizacije'' - gde Vam, gotovo svakodnevno, pred očima - nestaje grad - a i ljudi - koje ste znali; namesto dobro poznatih građevina niču, kao (otrovne)pečurke posle kiše - urbanističke nakaze od zgrada; a pod izgovorom ''izrastanja iz palanke''; onda je to sve - samo ne pozitivni razvoj grada.
Ni u ekonomskom - pogotovo ne urbanističkom smislu te reči.
Jer - ko može da objasni ''radijatorsku'' zgradu Matijevićevog ''kobasičarskog'' hotela ''Centar'', preko puta jedne od najstarijih, baroknih, crkava u gradu (Uspenske); na početku (novoimenovane) Jevrejske * (nekadašnje Futoške (Jevrejska ulica je uvek bila ona mala uličica, gde se danas nalazi Srpsko Narodno (''Atomsko'') Pozorište, koja je zbog izgradnje istog bila u potpunosti devastirana i porušena).
Mogu da objasne (očigledno korumpirane) ''strukture'' ''stručne'' Komisije ZIG-a - koje dopuštaju ovakva arhitektonska zlodela.
Ali kad vi vidite imena članova te Komisije (Vesna Prosenica & Co.) - nekako Vam sve postaje jasnije; zašto i zbog čega.
Ljudi, koji odlučuju o urbanističkom izgledu, nekad, po kulturi čuvene - ''Srpske Atine'' - nemaju korena u istoj; prema tome - ni (barem elementarnog) poštovanja prema zatečenom; te je njima porušiti nešto - nama vredno - poput igre sa lego-kockicama.
Jer - na mesto, njima bezvrednih, zbog svega doživljenog - ruiniranih kuća i zdanja - doći će NOVE zgrade - a time, posredno - i priželjkivano menjanje identiteta jednog istorijskog grada, kao što je Novi Sad.
Jer, kad nešto unakazite do granica ''da ga ni rođena Majka ne prepoznaje'' - onda ostvarujete Cilj svakog Varvarina; zametnuti trag svemu što podseća na pređašnje.
A pogotovo, ako je to pređašnje bilo bolje i lepše.
U suštini - ovo je samo jedan ubrzani nastavak svega onog pogroma - koji je Novi Sad i Vojvodinu pogodio nakon 1945 (dublje, još od 1918); a čiji krajnji je cilj, bio - i ostao - etničko i kulturno čišćenje u svrhu nesmetane vladavine i eksploatacije.
Jer, Novim Sadom - njegovom politikom, ekonomijom - čak i kulturom - rukovodi zapravo Beograd (*čuveni krug dvojke); preko svojih namesnika i vazala.
Upravo isto kao i u slučaju celokupne Vojvodine; ali mnogi su, nažalost - žrtve višedecenijskog ''pranja mozga i odvajanja od pameti'' - pa nisu u stanju da razaznaju ''balvan od raspošumljene Vojvodine''; a sve zbog nabijenog kompleksa i nabeđene krivice, koju im lukavo podmeće zloćudni Beograd; da ne nose žig i teret ''izdajnika (iz)roda svoga''. Pa čak i po cenu sopstvenog nestanka; što je - priznaćete - apsolutno suludo.
Pogotovo kada se sagledaju i saberu svi podaci i činjenice - da je Vojvodina danas - upravo zahvaljujući toj istoj SrBiji - na samom dnu Evrope; u svakom smislu i poimanju. Ekonomskom, političkom, kulturnom, itd itd.
Jer - da Nam goste i turiste dočekuju frulaši, gajdaši i limeni orkestri nekih - zbog čijeg naglaska nam treba simultani prevodilac; da već sad imaju gotove planove rušenja čitave Futoške ulice (izuzev Sinagoge, Baletske, Jevrejske Opštine i stare zgrade Suda (danas Katastra); pored već unakaženih i gotovo nestalih starih delova grada - kao što su Rotkvarija, Podbara i Salajka. Da ne govorimo šta je urađeno sa Telepom i delovima oko Jodne Banje.
Zaista - zločinački paradoks koji će od Limana jednog dana stvoriti ''staro jezgro'' Novog Sada, ako se nastavi ovim ''varvarskim tempom i tendencijama''.
Zbog svega - kumulativno nagomilanog - a negativnog - neka se niko ne čudi sverastućoj gorčini (neki zluradi kažu ''manjinske'' - mada je ona statistički još uvek većinska) Vojvodine, i Vojvođana - koja će se, izvesno, zbog siline naboja - morati kanalisati u neki pokret ili stranku; koja će jasno podvući crtu - koju Beograd - neće moći - ni kontrolisati - ni nadvladati.
Jer, ovo je već Borba ''na Život ili Smrt''.
I - ili će Nas biti - ili Neće.
-
2010-01-16 14:36:36 | Bekrija
kazoing:
"Kada malo bolje razmislim, samo Banovina i mozda jos desetak gradjevina imaju arhitektonski znacaj, zanimljivost i lepotu, ostalo je nezanimljivo, manje ili vise ruzno."Gresis, radi se o uzem centru grada i u svakom civilizovanom drustvu stara arhitektura predstavlja kulturnu bastinu koja se cuva. Prelepe starinske kuce su u losem stanju zato sto grad vode gluperde i lopurde ziveci od danas do sutra bez iole brige za istoriju i generacije koje dolaze.
Ali pogledaj kako srbijanac koji studira u Novom Sadu pokusava da sacuva njegovu bashtinu dok je indiferentan prema bastini grada koji mu je ukazao gostoprimstvo>>>"ČUVA STARE KUĆE OD ZABORAVA"
Dejan Mitov iz Dimitrovgrada, student treće godine arhitekture u Novom Sadu, pravi makete starih kuća, spomenike seoske i starogradske arhitekture koji su u veoma lošem stanju. Mitov, koji već dve godine izrađuje modele, tako spasava od zaborava Srpsku baštinu prepuštenu zubu vremena.
-
2010-01-16 16:33:27 | kazoing
Sta pokusavate da kazete sa studentom? Rilex! Covek studira arhitekturu a preferira etno stil! - mozda je jedino pogresio u izboru faksa, gradjevina bi zadovoljila njegovo poimanje arhitekture ako uzmemo u obzir samo prezent.
Staro jezgro, pa stro jezgro...nema nikakve intrigantnosti niti lepote u kucama iz Jevrejske. Da je uredno, citavo, cisto, namestene baste u pozadini pa da kazem, teska srca - nek ostanu. Onaj Hotel Vojvodina je npr nevidjeno ruzna gradjevina a dvorista nesredjena, puna djubreta...mislim sta je tu lepo i kakvu vrednost ima, izuzev sto je staro? Da se razumemo isto mislim i o novom stilu samo kontra, novo je ali jednako ruzno.
Sa starinama se radi na tri moguca nacina: srusiti, odrzavati ili adaptirati.
Mozete li da razmisljate npr u pravcu da se Novi Sad gradi po uzoru na svetske gradove? Zanimljivi, prijatni oku, zabavni, u funkciji gradjana i turista? Takav Novi Sad zelim.
-
2010-01-16 16:59:42 | Bekrija
Oprosti kazoing ali ovo sto ti govoris nema smisla. Svaki civilizovani grad vodi racuna o svojoj istoriji i arhitekturi. Fakat je da su kuce oronule, propadaju i ruze grad. Resenje nije u rusenju vec u restauraciji. Rusenje odgovara neo-varvarima i bizMismenima gradjevinske mafije. Grad bi bio mnogo privlacniji turistima ako sacuva svoj originalni duh i arhitekturu, ili smatras da ce turisti pohrliti da se dive cudovisnim grdosijama od stakla i metala? Pogledaj samo na cega lici stari Petrovaradin danas, upropasteno do te mere da je tim ulicama opasno setati, a takav dragulj pod nosom. Seti se sta su pre neku godinu ucinili "Tvrdjavi", ili mozda mislis da je i Tvrdjava staro ruglo koje treba srusiti i izgraditi Hilton od stakla i metala? Sto se tice tvog misljenja da je Hotel Vojvodina ruglo, pa neka procene i drugi, da ne ispadne kako je ovo rasprava izmedju tebe i mene.
Hotel Vojvodina:
-
2010-01-16 17:11:11 | Banatian
Jedino šta ruži je ona "zebra" i suncobrani.Tipičan primer zgrade kakve se mogu videti u zemljama koje su nekada pripadale Austro-Ugarskoj.
-
Kazoing, stare kuce i stara zdanja su odraz kulture, istorije, tradicije i civilizovanosti. To sto se gradi po Novom Sadu je ruglo okiceno neznanjem, bez sarma i sa teskim deficitom kulrure i razumevanja svoje okoline. Tome se naravno nije cuditi ako se uzme u obzir ko te zgrade dizajnira, gradi i koristi. Ne postoji opravdana svrha tih objekata ako nisu funkcionalna i ako te gradjevine ne sluze svrsi. U Novom Sadu vecina do sada izgradjenih objekata nema bas neku potpunu funkciju osim "ukrasa" ( citaj rugla) nikad se niko od planera, projektanata i arhitekata nije pozabavio istorijom grada i okoline u kojoj se nalaze, rade i zive. Ovo je ujedno dokaz da novac u pogresnim rukama (nekog tajkuna) moze naneti vise zla nego koristi, najposle dobro se zna da se kulturom i umetnoscu bave dobro stojece i bogate vlasti svuda u svetu, sirotinja se kiti kicom i laznim iluzijama. Srbija i Vojvodina nazalost spadaju u siromasne regije i drzave (siromasne ne samo novcano) a to sve govori i u kakvom je stanju kultura, skolstvo, umetnost i izmedju ostalog arhitektura. Zato treba cuvati stare gradjevine i kuce kako bi u nekoj svetlijoj buducnosti bile reference buducnosti.
-
2010-01-16 22:24:24 | kazoing
Izgleda da niko od vas nije procitao ono sto je napisano u mojim prethodnim komentarima. Vrlo mi je jasno da je Hotel V. tipicna AU gradjevina ali to nema veze sa saadašnjom funkcijom zgrade kao ni sa njenom zanimljivošću, niti lepotom, niti jedinstvenošću - dosadna je i podseća na kasarnu. Kuće po Jevrejskoj- može se naći identičnih širom Vojvodine.
Sa starinama se radi na tri moguca nacina: srusiti, odrzavati ili adaptirati.Toliko o starom jezgru.
Da se razumemo isto mislim i o novom stilu
samo kontra, novo je ali jednako ruzno.Toliko o novogradnji.
Podgrađe je jedna jedinstvena celina u koju treba uložiti pare ali kuću po kuću, dvorište po dvorište, kocku po kocku, doterati do perfekcije i uvrstiti ga pod spomenike kulture. Tamo je sve onako kako je bilo u vreme gradnje, prepun zanimljivih detalja i istorijskih začkoljica i to bi trebao biti naš Cheshire
.Razumem ja značaj starih građevina ali sam ipak i za nova, zanimljiva rešenja, ****ga - 21. vek je, putuje se svemirom, grade se zgrade visoke preko 800 m a vi zapeli za AU tipične udžerice.
Treba malo proširiti vidike i gledati šta pametan svet radi po svetu.
-
2010-01-17 10:43:01 | 3xFoRm3R
Ipak glasam za hotel Vojvodinu sa sve zebrom i suncobranima
Bolje 'kasarna' nego 'moderni kavez za koke nosilje' by Matijevic 
-
2010-02-08 11:43:45 | brb - za kazoinga
Strasno je to sto zelis da Novi Sad izgleda kao vasar stakla i metala, kao i to sto smatras da stara arhitektura nije vredna ocuvanja. Jasno mi je da se ne razumes u arhitekturu ali je sramotno smatrati ispravnim rusenje istorije i naseg kulturnog nasledja! Da se ne razumes ni najmanje u sve ovo o cemu ovde raspravljas govori to da ne znas osnovnu razliku izmedju arhitekture i gradjevine i bas zbog takvih kao sto si ti u gradu nam nicu delovi poput Grbavice i Podbare koji umesto da se cuvaju i od njih prave turisticka mesta, oni se grade bez ikakvog urbanistickog plana, bez smisla i ukusa. Sto se tice studenta, kamo srece da ima vise takvih koji bi da cuvaju staru arhitekturu od zaborava, a ne onih koji bi je unistili. Svaka cast studentu koji se bavi time!
Nemam nista protiv rusenja dotrajalih kuca i zidanja novih. Mislim da treba porusiti kuce u Jevrejskoj a narocito Futosku pijacu, jer nemaju nikakav istorijski a ni arhitektonski znacaj izuzev sto su stare i pune vlage. Ruzne su, neodrzavane...ako bi se dovele u red, kao i njihova dvorista neka ostanu na svom mestu i po meni trebalo bi grad da ih kupi i izdaje. Smeta mi kiceraj u Dunavskoj i njenim pasazima, ubise najstarije kuce u gradu odvratnim izlozima i reklamama. But, u pravu si kada kazes da je skorasnja neukusna arhitektura uzela danak: ruglo zgrada preko puta Dnevnika, Apolo centar, Merkator, kuce novopecenih bogatasa u siroj okolini Jodne banje... ali najodvratnije su mi banke.
Kada malo bolje razmislim, samo Banovina i mozda jos desetak gradjevina imaju arhitektonski znacaj, zanimljivost i lepotu, ostalo je nezanimljivo, manje ili vise ruzno.