piše: Miloš Podbarčanin
Da se samo glupan može dičiti onim, čega se pametan stidi, posvedočava između ostalog i današnji naslov u beogradskoj ''Politici'' - ''Srpska mafija - 8 na svetu''. Već od prve novinarske šlajfne, ređaju se (veliko) srBski, neslavni, ''rekordi'': najmanje inteligentan narod u Evropi, koji najviše puši (i statistički, ali i figurativno); zemlja sa nekim od, ekološki, najzagađenijih gradova na svetu. ''Eksluzivnost'' po broju samoubistava i kardiovaskularnih oboljenja...
Da su svetski stručnjaci samo malo više ''studirali'' i analizirali (poput Dr. Đorđa Vukadinovića i njemu sličnih eksperimentalnih uzoraka) - SrBija bi sasvim sigurno ušla u najuži krug LEPROZNIH i nedodirljivih država - gubavaca - sa kojima se komunicira samo uz pomoć govnjive motke; a i to sa bezbedne udaljenosti - u tihookenaskim, pusto-ostrvskom, doživotnom karantinu. Pa da više ne zagađuju - i ne zaglupljuju ostali Svet; a i ne kradu ga.
Jer - eto, ''rame uz rame'' su sa japanskim jakuzama, sicilijanskom i ruskom mafijom.A jedina razlika između ''jakuza'' i (velikosrBskih) ''gologuza'' je to - što su u Japanu ''jakuze'' vrsta socijalne devijacije - dok su domaće ''gologuze'' u SrBiji - Fenomen.
Jer, samo u Rusiji i SrBiji stoji matematička jednakost između državnog aparata i kriminala. Svuda drugde je kriminal adekvatno kategorisan i sankcionisan.
I samo u zemlji SrBiji, atentator na državnog premijera nosi oreol nepravedno osuđenog ''heroja''; kultna je ličnost - sa čak 14 objavljenih knjiga, napisanih u ''spisateljskom kutu'' zatvorske ćelije.
Da bi njegovi dojučerašnji saradnici i saborci bili među najtraženijim na poternicama Interpola, radi krađa i ubistava.
Period Zlovlasti i Apsolutizma Slobodana Miloševića je poput zamućene vode na površinu izbacio toliko taloga i prljavštine - da je bukvalno zagadio čitavo društvo; ne samo pojedine njegove segmente.
Vi u SrBiji više ne možete ni da raspoznate početak i kraj Negativnosti - jer je ona, poput kancera - metastazirala po čitavom društvenom biću.
U SrBiji je danas Paradoks - čuti - kamoli doživeti nešto Pozitivno.
Stoga ova vest i ne iznenađuje - tek potvrđuje Opšte stanje duboko obolele Nacije.
Što je najgore, efekat svega neće biti u naporima, pogotovo ne državnog aparata i tzv. ''pseudo-elite'', da isprave i prevaziđu postojeće stanje (u kojem - i od kojeg, praktično i žive ko '''(beli) bubrezi u loju'' - već dalje oticanje svega i svakog - iole normalnog; koji u takvoj sredini više ne nalaze prostora za sebe; pogotovo ne Perspektivnost i Normalizaciju.
SrBiji, kakva preostaje - jednostavno ne sledi Budućnost.
Ona ostaje da tavori svoje poslednje dane Pompeje, u sopstvenom glibu i smradu - nakon čega će neminovno - izolovana i prezrena - izumreti.
Izopštena i napuštena - mentalno i fizički obolela - bez Rada i Poroda; gde je prosečna starosna dob - 46 godina; SrBija je već sad u fazi Supernove - gasnuće zvezde - iza koje ostaje samo Crna Rupa i Ništavilo.
Čime pridev ''nebeski'' prestaje da bude plod nečije božanske komparacije - i postaje Danteovsko činjenično stanje.
U vezi sa ovim, sledi transkript jedne moje kafanske diskusije sa čovekom koji nije kriminalac, nema veze sa JSO ili DB, ima oko 50ak godina, sve u svemu - sasvim običan čovek:
ON: Onaj Legija, jes' da je mafijaš, al' svaka mu čast!
JA: Zašto mu svaka čast?
ON: Kako zašto?! Pa da nije ubio onog izdajnika, sad bi cela zemlja bila pod okupacijom.
Misiim da je ovo dovoljno. Ako ovako razmišlja jedan prosečan "građanin", onda je jasno koliko je sati. Što se mene tiče, čim mi se bude ukazala prva prilika - bežim iz ove nedođije. Izgubio sam svaku nadu da će SrBIA ikada postati normalna država.