Slobodna Vojvodina

piše: Miloš Podbarčanin

Čim je gasnulo svetlo u bioskopskoj sali, a celuloidni kotur počeo da otkotrljava prve scene ''Predskazanja'' (''The Omen'' (1,2,3,4), znali smo da Demijen nije obično dete, već Đavolje ''seme''. Taj blazirani, prazni - a opet zli i bezdušni pogled ''deteta'' nije mogao promaći ni njegovim plemenitim, mada  naivnim, usvojeničkim roditeljima, kamoli nekom Satanologu sa sedam bodeža; da ne kažem kako smo ga ''provalili'' mi, u bioskopskoj publici. Pogotovo od momenta kada mu se za rođus obesila dadilja - da ga onako, ziljavog, uveseli svojim samoubistvom. Da bi ga do kraja filma jurio, ne samo filmski ''ćalac'', Gregory Peck - već i mi u publici - kojima je dokurčio svojim zlom i pakošću, koje je obavezno rezultiralo fikarenjem nevinih glava.

No, eto, kako je Film često odraz Života, dočekasmo da nam danas, jedno takvo Bezelbebovo žgebče, sišlo sa bioskopskog platna, vrlo sličnom Demijenu, kakva je već Republika Šumska - proslavlja svoje punoletstvo (da se i Međunarodna ''dadilja'' veša (a od sramote) pred očima svetske javnosti)
Začeta i rođena ''od Zlog oca i još gore matere''; rasla i razvijala se na tuđoj krvi, nesreći i znoju - Šumskom Demijen ''rođendanu'' prisustvuje sav velikosrBski, besprimerni ''creme de la creme'' - počev od Predsednika SrBije, izvršnog direktora Projekta ''Grand svrBije'', Borisa Tadića - do ''prestolonaslednika'', Njegove Besvesti, AleXandra Kara-Georgevitch-a, sa sve ''zhena and sin''.
Šta drugo reći za takve ''goste'', koji svesno dolaze kod entitetskog ''trošestaša'', Demijena, na rođendan - svesni, al' obesni - i kako je - i od ''koga'' stvoren, da ne govorimo o ''Metodu i Načinu'' njegovog ''odrastanja'', sisanjem tuđe krvi. Mada - što kaže stara narodna: ''Naspram Demijena i ''tropari''.
A Oni, ne da su ''tropari'' - već TROPArčine. Jedan do drugog.
Naravno, isti nisu našli za shodno da nedavno prisustvuju skromnom slavlju Vojvođana u Banovini - radujući se vraćenim mrvicama nadležnosti.
Jer - kako će Maćeha i zle posestrime Pepeljugi na slavu; kad je njeno samo da rinta i ugođava im.
Da mogu, i ''svetlo dana'' bi joj zabranili - a ne da joj vrate Njena Izvorna Istorijska Prava.
A o Novcu i Imovini - može samo da sanja.
I zaista se to više ne može nazvati ni Paradoksom - proslava ''punoletstva'' jedne takve genocidne i etnocidne TVORevine, kao što je Republika SrBska; pogotovo je staviti u Kontekst i Vezu jedne istorijske Vojvodine; čija se društvena, politička, kulturna i svaka druga vrednost meri VEKOVIMA.
Međunarodna Zajednica treba zaista da se zapita nad sobom i svojim potezima i odlukama - kada uopšte i priznaje, i podupire jednu takvu grozomornu kvazidržavnu kreaturu; pogotovo u finansijskom smislu - da bi, sa druge strane, svesno okretala glavu od slučajeva kakva je, recimo, Vojvodina; gde ne bi mrdnuli malim prstom da joj pomognu u oslobađanju od okupatorskih kandži i okova.
Jer, možda to nekima zvuči preterano, čak i uvređujuće - ali SrBija se prema Vojvodini zaista ophodi Okupatorski.
Možda nema palih glava - ali zar treba čekati takav momenat da bi se reagovalo; ili odrediti SrBiji šta i kako da uradi - ako misli ''među normalan svet''; u Evropsku Uniju.
I dok Katalonija sebi polako utire put Pune Nezavisnosti - Vojvodinu sputavaju i sapliću; gledaju kako je guše.
Povlače se, i Ješić, i Pajtić, i Petrović..., svi ustrtali od Maćehe i zlih posestrima - ostavljaju Vojvodinu i Vojvođane na milost i nemilost Bezobzirnih Varvara (uglavnom iz ''kruga Dvojke'').
Jer, načekaćemo se mi još pratećih Zakona o Imovini i Prihodima - isto kao i na Zakon o Denacionalizaciji.
Pa ne može Lopov da pusti Ukradeno i Oteto tako lako.
I u Životu treba neko da mu navuče lisice na ruke - osudi ga na robiju; kako neće jedna drčna velikosrBijanska parazitska administracija - koja, od 1918, pa do danas,  živi na račun Vojvodine i Vojvođana.
Jer, i pijavica, da bi otpala sa kože žrtve, treba da se oprži.
A tako je već odavno trebalo uraditi sa velikosrBskim prenosnicima virusa i bolesti - pa ne bi danas pisali o proslavi rođendana Demona - već o nečem, sasvim sigurno bitnijem i normalnijem.
Da ne kažem - lepšem.