Slobodna Vojvodina

U SrBiji nema političkih stranaka!
Za ovu tvrdnju postoji nekoliko osnova:
Kao prvo - politički ''pluralizam'' i ''višestranačje'' u SrBiji, nastale početkom 90-tih, su pojave veštačkog karaktera; mnoge nastale i pod patronatom ''sivih bezbednosnih eminencija'' - da bi se obmanuo narod - ali i Međunarodne Zajednice - da SrBija poštuje principe ''demokratije''; ''slobode misli - govora i političkog udruživanja''.

Evo i konkretnih primera: SRS (Srpska Radikalna Stranka) - ''stranka'' osnovana od strane Službe Državne Bezbednosti; ''nastala'' ''udruživanjem ''manjih stranaka'' (pod rukovodstvom i direktivom SDB) - na čije čelo je stavljen DB-saradnik (iz zatvorskih dana), Dr Vojislav Šešelj - dok je na mesto njegovog zamenika odabran službenik Državne Bezbednosti iz Kragujevca, Tomislav Nikolić - ''direktor firme sa završenom gimnazijom''.
DS i DSS - mnogima je manje poznato da su i pokojni Dr Zoran Đinđić, i Dr Vojislav Koštunica - politički ''ponikli'' - i ''lansirani'' - iz DB ogranka pod dirigentskom palicom Dobrice Ćosića - koji je obojici bio - i ''učitelj i mentor''.

Da, naravno, ne pominjemo SPS, JUL, ''stranku'' ''bivšeg'' Arkanovog ''tigra'' - Dragana Markovića Palme ''Jedinstvena Srbija'', itd itd.
Njihov zadatak i uloga je bila (I JESTE) da budu OPSENA političke ''različitosti'' - čak i isceniranih i režiranih ''tenzija'' i ''sukoba'' - gde postoje čak i nominalne promene po pitanju Pozicije i Opozicije - ALI JE STVARNA VLAST - i dalje - VRLO ČVRSTO - u rukama pokretača ovih marioneta - lutaka na žici.
''Sive eminencije'' stvarne Vlasti u Srbiji - treba tražiti u krugovima duboko isprepletanih tajkunsko-bezbednosno-kriminalnih struktura - sa korenom u Službama Državne Bezbednosti (kojih sveukupno ima oko 5 - dve vojne i tri civilne).
Tako, dakle, političke stranke u SrBiji zapravo i ne postoje.
Umesto svega - postoje INTERESNE GRUPE I ORGANIZACIJE šačice ljudi - što predodređenih, što poslušnih - odlučnih da profitiraju na Političkoj Farsi u kojoj saučestvuju - pri tom svesno lažući Narod, Birače, čak i svoje ''stranačko'' Članstvo.
Jer - šta je recimo uloga i svrha masovnosti jedne ''političke grupacije'' u SrBiji?
Svrha rada Članova jedne tzv. ''stranke'' je da svom (nedodirljivom i nepromenljivom) ''liderstvu'' - obezbede ''pozicije'' - od kojih će jedino ONI imati materijalnu i drugu korist i beneficije - da bi svi drugi dobili ''kerov kurac'' - u vidu značaka, hemijskih olovki, majca i ostalih tričarija; naravno - ništa konkretno, baš kao što su nekad belci Indijancima poklanjali ogledala i noževe - da bi zauzvrat dobijali zemlju i teritorije.

I dok u životinjskom svetu - trutovi ne žive dugo - jer i pčele imaju više mozga - nego da hrane i tove neradnike - dotle to kod ljudi ''ima prođu''; a pogotovo u predelima ''brdovitog Balkana'', gde je intelektualni razvoj ''u blagom zaostatku'' za drugim delovima prosvećenog Sveta.
Niste li, recimo, primetili - da - bez obzira na ''stranačke'' uspehe ili neuspehe - jedni te isti ljudi okupiraju ''interesno područje'' već 20 godina (a neki i duže).
''Prošli'' ili ne na izborima - bili ''u poziciji'' ili ''opoziciji'' - oni su jednostavno - večni i nesmenjivi.
Poput mitskih ''bogova'' sa Olimpa.
Pa može - i Apolon - i Atina - pa i sam Zevs - da ''useru stvar do daske'' - ali oni su - ''bogovi''; pa da ga jebem - ko im šta može i sme.
Valjda oni kroje sudbinu drugih; smrtnika posebno.
A da ne govorimo ''ko prvi sebi bradu stvara''.
Pa se ti ''partijska boranijo'' jebi - tvoja je dužnost da partijskim (malim i velikim) ''bogovima'' obezbediš mesta u skupštinskim, JP i UO foteljama - sve naravno dobro i debelo plaćeno i nagrađeno; plus beneficije od položaja - da bi se naplaćivale ''usluge''; korupcionaštvo i protekcionaštvo.
A ovo ''članstvo'' će da živi od ''mrvica sopstvenog rada i milostinje'' gospodara njihove sudbine - sa kojima njihovo ''partijsko rukovodstvo'' neretko deli i više od trpeze u nekoj od žderačnica zvučnog imena (i vlasništva); da bi ljudi ostajali - ili bez posla - ili preživljavali na minimalcu - dok im se gazde i vođe ''goste i gozbe'' -na njihovoj grbači - i na njihov račun.
Pa se onda neko nađe ''u čudu'' - odakle i kako - ''ti i takvi'' partijski ''dogovori'' - kompromisi - nameštaljke - a nauštrb - ne samo ''stranke'' - već i naroda.
Upravo zato - što to nisu - ni stranke - ni partije - već interesne grupe.
Ili još bolje - grupice.
Jer - kad ih sve saberete - to je par desetina ljudi.
Koji se o sve ''očešu'' i ''ogrebu'' - međusobnim dogovorima i trgovanjem - dok je članstvo tu - samo dok im se ne obezbedi potreban broj glasova da dođu u poziciju ''trgovine''.
Znate kako to u praksi izgleda?
Stranke A, B, C i D - da li u predizbornoj - ili postizbornoj koaliciji - dođu na Vlast (lokalnu, pokrajinsku, republičku).
To im obezbedi njihovo članstvo.
Onda glavonje ovih stranaka sednu za sto (u nekoj kafani, stranačkim prostorijama itd) - i onda se ''seče kolač''.
U odnosu na snagu i veličinu stranke - broj dobijenih glasova - je i veličina ''kolača''.
Glavonja stranke A uzme 70% glavnih resora, JP, Upravnih Odbora - a ovi iz B, C i D dobijaju ostatke.
Naravno - daleko je to od stvarnih ''ostataka'' - jer su u pitanju hiljade i hiljade evra mesečnih primanja i nadoknada; od čega ''stranačke gazde'' dobijaju procenat.
''Ijaosigamajci'' - ako im neki ''njihov'', zadužen za ''davanja'' ''zakaže'' u mesečnim ''procentima''.
Može odmah sebi grob da kopa.
I onaj figurativni - i onaj stvarni.
Jer je to tolika lova - da je to običnom čoveku -nezamislivo.
E, toliki su apetititi tih ''Olimpskih ''stranačkih'' nesmenjivih trutova''.
I kako drugačije možete objasniti da niko nikad nije konkurisao Borisu Tadiću na funkciju predsednika DS-a, Vojislavu Koštunici, Velimiru Iliću, Palmi, čak i Pajtiću i Čanku - da ne govorimo o Tomislavu Nikoliću, Aleksandru Vučiću, pa i Maji Gojković - koja je ''tu'' - iako i ona više nije ''niko i ništa''.
A opet u Novom Sadu drži ''Informatiku'' (naplata računa građanima i građankama Novog Sada - VELIKI OBRT NOVCA).
A advokatska kancelarija njenog brata Dragana Gojkovića - brani najveće i najbogatije klijente - Javna Preduzeća itd; mesećno obrćući desetine hiljada evra.
Što ih, naravno, ne čini - ni prvim ni poslednjim; samo jednim ''od'' - u neprekidnom lancu lopovluka zvanog ''SrBija'' (brale).
I šta je rešenje u svemu ovom?
Apstinencija?
Ne.
Pa oni su i kreirali takve zakone - da ih i 10% izašlih birača može održati na Vlasti.
Različiti vidovi građanske neposlušnosti i bojkota?
I za to imaju ''leka''; drastično će kazniti označene pokretače inicijative - da nikom više ne padne na pamet da tako nešto i pomisli, kamoli pokuša.
I zaista - šta raditi?
Šta raditi u situaciji gde vam se jedni te isti ljudi vrte non-stop u krug - ringišpil izobilja radi jedino i samo za njih - a svi mi drugi smrtnici smo ionako prepušteni svojim sudbinama.
Pa - hoće li neko zbog svega u dobrovoljno izgnanstvo ''u beli svet'' - ili će ''sizifovski'' u jedinu sigurnu krajnju destinaciju (smrt)...
Boli ih kurac.
Jer njima - tih 10% pseudo-elite - je dobro.
Imaju velika i redovna primanja.
Pripremni su sad već i za predstojeća vremena ''evropskog otvaranja'' - gde računaju na svoju farizejsku dodvorljivost verovatno isto tako korumpiranim krugovima Evrope (naravno da nema idealnog sistema i društva; govna uvek plivaju na površini).
A i da nije tako - obezbeđeni su do ''4-og kolena'' - zahvaljujući, pre svega, našoj grbači - na kojoj su sve to zaradili i stekli.
I zato, kada mi neko počne razglabanja o potrebi verovanja u Boga - mitološkom Strašnom Sudu - koji nas sve čeka...
Pa mi živimo u Paklu.
Okruženi Đavolima i Šljamom.
Gde Smrt, nakon svega - može biti vezana samo uz Konačno Oslobađanje i Blaženstvo.
Da ne kažem - Raj.
Za ove, gore navedene, jedini problem može nastati - ako budemo počeli da verujemo u ''onoživotno'' Obilje i 12 božanstvenih devica - koje nas tamo čekaju nakon okončanja našeg mizernog života.