Slobodna Vojvodina

U našem članku ''Pravo na na Samoopredelenje i Secesiju'' smo pisali o Univerzalnom Pravu Čoveka na Samoopredelenje - bazirano na Povelji o Ljudskim Pravima. Ova Povelja ima korene u koncepciji Woodrow Willsona, o pravu na samo-opredelenje etničkih grupa - DE-KOLONIZACIJI - nakon Prvog Svetskog Rata; na osnovu čega su i stvorene neke od država u Evropi - između ostalog i Jugoslavija; gde je Vojvodina je bila deo tog procesa ''samoopredelenja'' - ''priključivanjem'' Srbiji, odnosno novoformiranoj Jugoslaviji (mada diskutabilno i kontraverzno - nereferendumskom odlukom trećine stanovništva; odnosno njihovih političkih (samozvanih) predstavnika - a i to pod logističkim pritiskom i rukovodstvom tadašnje Srbije; što postavlja temelj pitanja legitimnosti takve odluke). Kako smo već naglasili - stvaranje neke države (a Jugoslavija je država stvorena 1918) je Ugovorni Proces - u kojem se ugovorne strane međusobno obavezuju na ispunjenje ugovornih klauzula (prava i obaveze ugovornih strana). I ukoliko se te ugovorne klauzule ne ispoštuju (od bilo koje strane) - Ugovor prestaje da važi i postoji. Postaje ništvan.

Kao primer Ugovorne klauzule - koju je Vojvodina postavila pred zaključenje Ugovora o Priključenju Srbiji (Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca) 1918 - iznosimo preambulu Odluke o Prisajedinjenju Srbiji (donetoj na Skupštini u Novom Sadu, 25 Novembra 1918 godine), gde se jasno - i nedvosmisleno kaže: ''Da se Vojvodina priključuje Kraljevini Srbiji (SHS), jer joj ova UJEMČAVA - SLOBODU - RAVNOPRAVNOST - NAPREDAK...'' To su dakle ugovorne klauzule - koje je (čak i ta ''krnja'') Vojvođanska Skupština izglasala prilikom sklapanja Ugovora o Prisajedinjenju Srbiji. Srbija je, dakle - GARANT - JEMAC - Vojvodini i Vojvođanima - da će im osigurati: Slobodu Ravnopravnost Napredak (ekonomski i politički).

Da ne bih ulazio u detalje i argumentaciju (ima ih previše da bih testirao strpljenje i krvni pritisak čitalaca) - nijedna od ugovornih klauzula nije ispoštovana od strane Srbije. Čakštaviše - Slobodan Milošević (predsednik Srbije) je 1988 prekršio važeći jugoslovenski Ustav iz 1974 - nasilno i nelegitimno ukinuo istorijsku i pravnu Autonomnost Vojvodine - da se ona više nikad ne bi restaurirala - čak ni nakon njegove smene; do današnjih dana i aktuelne, tzv. ''demokratske Vlasti'' u Srbiji.

Niti Srbija ima namere - da vrati suštinsku - istorijsko-pravno baziranu - Autonomnost Vojvodini. Što je i dokazano u Ustavnom rešenju iz 2006 - gde je Vojvodina potčinjeni subjekat Srbije - koja ima poslednju reč o bilo kojoj odluci ili dokumentu koji donese Vojvođanska (kvazi)Autonomna (kvazi) Vlast. I što se već oslikava u ne-ratifikaciji Statuta koji je donela Vojvođanska Izvršna Vlast - koji Srbija namerno odugovlači, zavlači, menja i koriguje - neargumentovano i po svom nahođenju. Statut - i ako bude bio ratifikovan od strane Srbije - pretrpeće tolike izmene - plus - što u sebi ne sadrži suštinsku Autonomnost - da će imati samo Formalnu važnost i ''snagu''. Jer - sve suštinsko u vezi Vojvodine - donosi i odlučuje - Beograd i Srbija.

Priče i nagađanja o ''decentralizaciji'', koji dolaze iz Srbije - samo su paravan prolongiranju i održavanju Status-Quo stanja strogog Centralizma - Hegemonije i Totalitarizma. Država Srbija je država Totalitarističkog, kvazi-demokratskog, Centralističkog - Apsolutističkog uređenja i sistema - Feudalnog - Monopolističkog karaktera - gde jednostavno - ne postoje i ne važe Principi Univerzalnih Prava i Sloboda Čoveka; prekršeni su u samom Ustavu - jer - između ostalog ne uvažavaju istorijsko pravnu - suštinsku - Autonomnost Vojvodine. Pravo Vojvodine i Vojvođana na Samosvojnost. Ne samo u ekonomskom domenu raspolaganja i odlučivanja o Sopstvenoj Imovini i Zaradi - već i u drugim aspektima; Obrazovanju, Kulturi itd.

Ipak, NIJEDAN USTAV - NIJEDNE DRŽAVE NA SVETU - NE MOGU ODREĐIVATI - NI OGRANIČAVATI - UNIVERZALNA LJUDSKA PRAVA - PRAVA ČOVEKA. Gde je Pravo na Samoopredelenje jedan od osnovnih postulata. Istorijska baza Prava Vojvodine i Vojvođana na Samoopredelenje leži u činjenici da je reč o istorijsko-pravnom subjektu - teritoriji, gde su ljudi - tradicionalno - godinama - vekovima - uživali posebnost i autonomnost - u političkom, kulturnom i drugom smislu - te da je svrha njihove Autonomnosti u tome - da se očuva ta posebnost.

Ne sme se zaboraviti - niti smetnuti s uma - ČINJENICA - DA JE VOJVODINA - USTAVOM IZ 1974 - BILA - KONSTITUTIVNI ELEMENAT FEDERALNE JUGOSLAVIJE - BEZ OBZIRA NA SVOJU AUTONOMNOST - SUŠTINSKI - PRAVNO - IZJEDNAČENA SA REPUBLIKAMA. I Srbija, tim Ustavom, nije mogla preinačiti odluke Pokrajine - bez saglasja drugih Republika i Pokrajine Kosovo. A Vojvodina - nije bila dužna - usvojiti odluke Srbije - ukoliko su se one protivile njenim interesima. Vojvodina je Ustavom iz 1974 - imala - Sudsku - Zakonodavnu i Izvršnu Vlast. Raspolagala je sa 45% svojih prihoda i imovinom. VOJVODINA JE BILA RAVNOPRAVAN SUBJEKAT DRUGIM ČLANICAMA FEDERACIJE - Republikama i Pokrajini Kosovo.

Mnogi međunarodni stručnjaci se slažu sa ocenom da je odluka Badinterove Komisije iz 1992 bila ograničena - jer se odnosila samo na prava Republika bivše Jugoslavije na samoopredelenje - da nije smela prevideti ČINJENICU - da su Autonomne Pokrajine Vojvodina i Kosovo - imale - DEFACTO - isti položaj i prava - kao i Republike - te da je ta odluka danas predmet preispitivanja i korekcije. U senci rešavanja pitanja položaja i statusa Kosova je svakako i pitanje rešavanja statusa Vojvodine - kao jedinog preostalog nerešenog pitanja raspada Jugoslavije.

Mnogi svetski politički analitičari se već bave proučavanjem rešenja pitanja Vojvodine. I tu postoje različiti modeli: Jedni smatraju da pitanje Vojvodine treba biti rešeno unutar Srbije. Naravno, pod pretpostavkom da Srbija to pitanje ZAISTA reši - na korektan način - davanjem suštinske Autonomnosti Vojvodini. Drugo smatraju da se pitanje Vojvodine reši podelom teritorije - severni deo Mađarskoj - gde je mađarska vojvođanska manjina u većini; i gde već postoje zahtevi za personalnu i teritorijalnu autonomnost. Treći smatraju da Vojvodini treba pomoći u Samoopredelenju i Secesiji od Srbije - da je to ustvari - najbolje rešenje - kojim će se konačno završiti proces raspada Jugoslavije - i namiriti svi zahtevi, pa i oni manjinski - jer je Vojvodina - sama - garant manjinskih prava.

U suštini - postoji saglasnost da Vojvodina ima pravo na Samoopredelenje - jedino među samim Vojvođanima ne postoji određen zajednički konsenzus o tome šta je primarno. A primarne stvari su sledeće: Vojvodini treba Samostalnost da bi u potpunosti raspolagala svojom Imovinom i Sredstvima; ostvarenom zaradom - koja bi se - u procesu decentralizacije same Vojvodine - pravilno i ravnomerno rasporedila po sub-regionima. Neki grubi proračuni govore - da bi u momentu svog punog osamostalenja Država Vojvodina u svom budžetu raspolagala istom količinom novca kao i susedna Hrvatska. S tom razlikom da Hrvatska ima 2 puta više stanovnika nego Vojvodina. Država Vojvodina znači da bi tih 80% sredstava koji se sada nepovratno odlivaju u Srbiju - ostajali u Vojvodini.

Koliko to znači za Privredu, Infrastrukturu, puteve, škole, bolnice - oronulu Poljoprivredu. Mogućnost daleko veće isplate premija zemljoradnicima i stočarima, naprimer. Privredni oporavak uz daleko veći priliv stranih investicija, kredita i ulaganja. Demonopolizacija i ''deMiškovićizacija'' Vojvodine - znači dovođenje legitimne tržišne konkurencije - nižih cena artikala.

Mnogi Vojvođani danas često odlaze u Mađarsku da kupe artikle koji su 3 puta jeftiniji nego u Vojvodini. Zašto?

Zato što Vojvođani moraju da plaćaju monopolizam Miškovića, Peconija i ostale nametnute tajkunske bagre iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Jer, zašto plaćati pristup i prilaz tzv. ''autoputu'' Subotica - Novi Sad - 4 evra - ako to i nije autoput - koji je izrovan na mnogim deonicama - gde se čak i ne izdaje fiskalni račun (a obavezan je za sve!) - da ne govorimo da ljudi na regionalnim prilazima - za kratke relacije - plaćaju istu cenu kao i za celu dužinu puta.

Zašto da Vojvođani plaćaju - bivaju prosto kažnjeni - najskupljom cenom struje -gasa - TV pretplate... kako bi se nadoknadili gubici u Srbiji - ili plaćali računi u severnom delu Kosova, gde stanovništvo uopšte ne plaća ništa. Naplativost poreza i računa je u Vojvodini oko 80% - u užoj Srbiji - ni 30%.

U pogledu ekonomskog razvoja - Vojvodina je u doba SFRJ - prednjačila - danas - zaostaje za užom Srbijom. Prosečne plate su u Beogradu - 3 - 4 puta veće nego u Novom Sadu. A Novi Sad ima najveća primanja na teritoriji Vojvodine. I zbog pogrešne politike Beograda i Srbije - Novi Sad postaje - Vojvodina; jer se dozvoljava da sve drugo propada.

U samom Novom Sadu - ne postoji Privreda. Ugašene su - prodate - uništene - gotovo sve veće firme. Nema ''Pobede'', ''Albusa'', ''Petra Drapšina'', ''Novkabela'', ''AgroVojvodine'', ''Naftagasa'', ''Jugoalata''... Od svega je ostao još DDOR ''Novi Sad''; ''Vojvođansku Banku'' su preuzeli ''Grci'' (Miloševićevim parama). Tzv. ''Privreda'' Novog Sada - praktično Vojvodine (koja se preselila u Novi Sad) se sastoji od ''Građevinarstva'' - boljerečeno pranja mafijaskog novca od droge, nafte, cigareta, prostitucije, trgovine ljudima - monopolizovane Trgovine (sve osim ''Merkatora'' je u rukama Delta Miškovića; ''Maxi'', ''Tempo'', ''Bazar'', ''Zara'', ''Mexx'', ''Sting'', ''Office shoes'' itd itd. ''Zilion'' kafića i restorana, brze hrane - picerija, ćevabdžinica, pljeskarnica, burekdžinica, pekara...

To je ''privreda'' Novog Sada - po kojem danas ''zuji'' mnoštvo skupocenih limuzina - često ''strane'' registracije (BG, bosanske, crnogorske); ''u po bela dana'' sve vri po kafićima i restoranima - Centar i prodavnice vrve od ljudi - i svi odnekle imaju para - a niko ne zna odakle.

Nedavno sam sreo čoveka koji, verovali neki ili ne, ima 90 stanova ''širom Srbije'' - od Novog Sada, preko Beograda, Niša - čak i u Crnoj Gori, Grčkoj. Odakle mu sve to - nisam se - da pravo kažem -ni usudio da pitam. Jer, takve stvari se - po nekom nepisanom pravilu - ne pitaju. Kao što se ne pita neka rudimentarna, ruralna faca ''stranog naglasja'' - odakle mu novi Audi 8 - ili Masserati - Porshe Cayenne. Ili Galliano ili GF Ferre cipele od 70-80-100.000 dinara. Kada je prosečna plata u Novom Sadu oko 30.000. A minimalna potrošačka korpa za 4-članu porodicu - 40.000 dinara.

Eto - samo jedan delić iz vojvođanskog svakodnevnog života - čisto da ljudi vide argumente - zašto - i zbog čega - Vojvodina - jednostavno -mora - krenuti svojim putem. Jer - samo je puna Nezavisnost - garant - fizičkog opstanka običnog čoveka u Vojvodini. Lopovi i ''5 kolona'' će naravno, uvek imati. I na pretek.