Slobodna Vojvodina

Kaže, tamo negde posle II svetskog rata, neko mesto u Vojvodini, partizani organizuju onu jednu predstavu za narod u Domu Kulture; pa kako nisu imali dovoljno muškaraca za uloge - obuku mlade partizanke; a ona jedna jedra - sve puca na njoj - igra Jovu. I sad ide predstava, teče dijalog - kad u onoj jednoj sceni glumica ponavlja; ''Pa šta ćemo sa našim Jovom...Šta čemo sa našim Jovom...'', a lokalni Lala se sav zaneo - pa viče iz prvog reda: ''Ta dajte ga ovamo da ga jebemo!''
I tako je Tijanić Aleksandar, đeneralni direktor RTS (Reich Television Sheise) (od milošte zvani Tika Glavonja), krenuo sa opsadom vojvođanske medijske Troje - RTV-a. To, naravno, nije isključivo njegova odluka i ideja (on je samo sprovodi) - a cilj je slamanje i potčinjavanje vojvođanskih medija Beogradu (i SrBiji).
I stvaranje Reich Television Sheise (RTS) za Vojvodinu.

I kao svaki osvajač (naravno, ne ženskih srca (može; ali samo uz obilnu pomoć ''Vijagre'') - već teritorije), tako je i Tika Glavonja  pribegao taktici - što je u njegovom slučaju - otvaranje ''trojansko - konjskog'' predstavništva Rajhstaške Televizije u Novom Sadu (po starom dobrom principu; ''Eine Boris, Eine Reich, Eine TV sheise''). A da se, naravno, ''glupe Lale'' ne dosete.  
E, sad - pošto Tijanić nije Odisej - a konji uglavnom sede po republičkoj Skupštini, upravnim odborima i foteljama Javnih Preduzeća - to je morao da pribegne ''balkanoidnim modifikacijama'' da, umesto konja - za tu svrhu upotrebi kobilu.
Koristio bi on i magarca, da može - al' - ko kanda da ih je sve manje.
Barem u Vojvodini.
No, dobro, nema veze: za tog Tikinog ''konja'' je dobra i Dina; dokazala se u prošlosti, a zna i da briljira; pogotovo u pauzama između vinjaka (ili pri invaziji neprijateljskih belih miševa na SrBiju).
A još onaj Đorđe Balašević pevaše nekoć - kako mu je čak i njegov baba savetovo - kad je išo u Iđoš  na onaj jedan vašar - da kupi šta oće; samo kobile nek ne kupuje; jerbo je baba uvek sumnjo u kobile.
A kako Đorđe i baba mu, tako i ovi naši - teško im moš prodati ''Trojansku kobilu'' i bele burege - za brigu i predstavništvo Beograda.
Pa sve tako gledadu Tiku kako otkriva spomen ploču RTS-u Novom Sadu; i ne govoridu mlogo; al ko kanda znaju sve.
Pa će biti da je Tika zaluto; zdravo dobro - baš ko onaj Đoletov što je kreno put  Iđoša - pa ''preko preče - a naokolo bliže'', a on završio di je završio (u jendeku).
Tako će i ovi što su krenuli po, i na, Vojvodinu - a preko tih njihovih ''prečica'', ''konja'', ''kobila'', ''pekinezera'' i slično - stiće i oni;  ko Marko (Milošević?) na Kosovo.
Al' neka.
Samo vole da žure i prave račun bez krčmara; čak su i pare od prodaje placa RTV na Mišeluku odneli u Beograd (* Nandorfehervar i Dar Al Džihad za one neupućenije u istorijske nazive mesta).
A RTV - čija je to bila zgrada - je dobila ''duplo-golo''.
Pa sad, ''ko siročići'' - idu od jednih do drugih - moljakajući za prostor u gradu; gde če napraviti svoju zgradu.
Jer su sada podstanari u zgradi ''Naftagasa'' - a nove ruske ''gazde'' ih odatle teraju.
I inače je Radio i TV servis Vojvodine prepušten sam sebi; u podstanarskim, improvizovanim prostorijama - sa opremom koju je vreme prevazišlo; ali sa dosta novih - mladih i odlučnih ljudi; sa idejama i elanom - da se izbore za bolje sutra.
A da nevolja i nemaština kod ljudi rađa Otpornost - u svakom smislu te reči; imaće prilike da se uvere i ovi iz ''Trojanske kobile''.
Jer - Motiv koji ljudi sa RTV-a imaju - daleko nadmašuje Snagu i Moć Porobljivača RTS-a.
Oni se bore za Opstanak.
Ljudski.
Materijalni.
Moralni.
Zato će i prevladati.
Kao uostalom i svi drugi - koji znaju šta znači borba za opstanak Vojvodine.
To nije borba za pojam.
To nije borba za ime.
To je borba - Za Život.