Slobodna Vojvodina

 

 

 

 

 

 

DA LI JE SRBIJA SPREMNA DA SE SUOČI S PROŠLOŠĆU?
Uoči sutrašnje godišnjice i obeležavanja dana kada se desio masakr u Srebrenici,
Srbija se kao država još uvek nije odredila prema tom delu prošlosti.

Predsednik odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Laslo Vraga (SVM) konstatuje za „Dnevnik“ da „srebrenička priča, nažalost, umnogome utiče na naš međunarodni položaj i da bi sigurno pomogla neka skupštinska rezolucija o tim događajima i njihova osuda“.
– Nažalost, kod nas se dešava upravo suprotno, pa se i odluke Haškog suda komentarišu u veoma negativnom kontekstu – kaže Varga.

– Bez obzira na to da li su one pravedne, nepravedne, da li su po ukusu nekih političara u Srbiji ili nisu, te odluke ne bi smele da budu komentarisane. Srbija je dobila dosta poruka da način na koji se te presude komentarišu ne pomaže omekšavanju holandskog stava. Naprotiv. Mislim da je nužno, s jedne strane, uzdržavanje od komentarisanja – i to, naravno, negativnog – presuda Haškog tribunala, a s druge, jasno određivanje prema događajima u Srebrenici.

Na opasku da je poznato da jedinstva o tome u Skupštini Srbije nema i dilemu da li uopšte postoji šansa da se postigne konsenzus, Varga kaže da bi bilo dobro da „i bez konsenzusa, postoji većina za to“.
– Ali očigledno da ni većina ne postoji. Da postoji, mogli bismo usvojiti takav dokument o Srebrenici kao što usvajamo zakone i sve druge akte. Zato nije korektno odgovornost prebacivati na opoziciju i tražiti konsenzus, kada postoji mogućnost za većinsko donošenje takvog dokumenta, i tu bismo morali tražiti neki prostor. Mi smo „za“ usvajanje sigurno – izričit je Varga.
Poslanica LSV-a Olena Papuga kaže da treba „svi da se oglase, odnosno država Srbija i sve njene institucije i organi na neki način da se izjasne da bi se pitanje Srebrenice konačno razrešilo”.
Na molbu da prokomentariše činjenicu da u Skupštini Srbije u više navrata pokušaj usvajanja rezolucije o Srebrenici nije uspeo, sagovornica „Dnevnika“ konstatuje da „Srbija još uvek nije raščistila sa svojom prošlošću i da neki poslanici žive u tom vremenu, kao da neke stvari mogu da se zaborave, a čak poneki misle da mogu i da se zataškaju“.
– Takve stvari, kao što je bila Srebrenica, gde je bilo genocida, jednostavno ne mogu da se prećute. O njima treba da se govori javno da bismo pokazali da nismo država koja želi da sve to prećuti. O takvim stvarima treba da se govori javno da se ne bi više desile – upozorava Olena Papuga.
Funkcioner LDP-a Slobodan Maraš smatra da je ključno pitanje da se „takve stvari ne rade zbog političkih poena, omekšavanja stava Holandije, već se raščišćavanje zločina, koji je učinjen u naše ime drugom narodu, radi zbog nas samih“.
– Ukoliko budemo aktuelizovali ovu priču zarad političkih poena, zarad viznog režima ili nečeg drugog, mislim da je to još jedan korak unazad, bez obzira na to što je veliki interes svih da dođemo na belu šengensku listu. Ne, to se radi zbog nas samih, zbog naše budućnosti. Naprosto, prošlost moramo jasno definisati i znati ko je u naše ime i zbog čega tako nešto počinio – ističe Maraš za „Dnevnik“.
On izražava žaljenje što u parlamentu Srbije do sada nije donet nikakav dokument o Srebrenici.
– LDP je u svakom od tih slučajeva bio za donošenje akta kojim bismo se jasno odredili prema zločinu koji je počinjen u ime države Srbije i srpskog naroda, kako bismo skinuli teret taj koji imamo kao država i kao narod, a u krajnjoj liniji – kako bismo bili čisti pred sobom – zaključuje Maraš.
S. Stanković 

NVO: Proglasiti Dan sećanja
Predstavnici 100 nevladinih organizacija u Srbiji zatražiće danas od predsednika Borisa Tadića da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici javnim čitanjem proglasa na platou između zgrade Predsedništva i Skupštine grada Beograda. U saopštenju nevladinih organizacija navodi se da je takvo obraćanje jedini način da se skrene pažnja predsednika i javnosti Srbije na tu inicijativu. Podsetimo, organizacije za ljudska prava više puta su se do sada obraćale predstavnicima vlasti u Srbiji sa zahtevom da bude proglašen Dan sećanja na genocid u Srebrenici, uz upozorenje da to ne samo što proističe iz preporuke Evropske unije i presude Međunarodnog suda pravde, nego i iz moralne obaveze države Srbije prema žrtvama.

(Dnevnik)