Slobodna Vojvodina

Ne izgleda da Medjunarodni Monetarni Fond ikome čini uslugu “pomažuci” pozajmicom od 3 milijarde evra. Da podsetim, "kamate na kredit od MMF odredjene su 1,47 odsto godišnje na sredstva do 200 odsto kvote Srbije, zatim 2,47 odsto na sredstva od 200 do 300 odsto kvote i 3,47 odsto iznad 300 odsto kvote." 
Prošlo je 3 meseca od dobrodošlog priliva novca (vole novac u džepu pa makar i pozajmljen) ali ideja da će inostrani i domaći investitori i kreditori da se opuste u poverenju zdrave likvidnosti NBS (potrebne devizne rezerve da brani dinar ako se ovaj nadje u krizi) slabo prolazi.

Dovoljno je da ovih dana zavirite u izveštaje sa Belexa pa shvatite da poverenje investitora ne postoji. Da kažem istinu, gledajuci odavde, ne bih investirala u fabrike koje je neko kupio za šaku evra i u medjuvremenu propao ne nalazeći za shodno da isplati radnike od aprila.

Mala likvidnost jeste akutna boljka srpskog tržista. Na tome će se slabo išta menjati sa sadašnjim bankarskim sistemom.

Dok su naslovi tipa “Strpljivi investitori trljali ruke” sijali kao neon 31. maja sa berzanske stranice Dnevnika, od 14. juna počinje sa zahladjenjem i najavama završnice malog zlatnog doba, da bi se 28. juna shvatilo da “Investitora nema ni za lek.” 

Kako pred inostranim investitorima prikriti javnu tajnu da su gradjani i privreda Srbije prezaduženi? Neodgovorno zaduživanje u devizama bilo je održivo u vreme kada je kurs dinara bio uslovljen prodajom državne imovine i zaduživanju u inostrantvu. 

Prosečni gradjanin danas duguje u keš kreditima i kreditnim karticama sa visokim kamatama. Ovo, ma koliko državi izgledalo nebitno u ovom trenutku jer pogoduje isključivo interesima banaka, će se vratiti da ujede onda kada bude najmanje potrebno. 

A vratiće se do septembra nakon godišnjih odmora. 
Država će tada morati da smanji budžetske troškove i počne sa otplaćivanjem dugova. Tu štednju osetiće dobrom merom gradjani koji su već uvaljeni u devizne kredite. 
Pored toga ne pomaže ni činjenica da je u maju izvezeno robe u vrednosti od samo 706,4 miliona dolara. 

Ovo možda izgleda mnogo maloj deci, a verovatno i stanovnicima podsaharja. Istina je da je to 33,6% manje u odnosu na maj prethodne godine, kada je suma izgledala jednako smešna izvoznicima poput SAD, Nemačke i Japana. 

Uvoz je u maju iznosio 1151,6 miliona dolara, što je 45,7% smanjenje u odnosu na maj prošle godine. 

Ako ste se ikada pitali šta je to što Srbija izvozi pogledajte izveštaj prema nomenklaturi statistike spoljne trgovine: 

- Muška odeća ($41 000.000), 
- Kukuruz ($31 000.000), 
- Maline ($18 000.000), 
- Nerazvrstana roba, uglavnom vojna roba ($14 000.000), 
- Valjani proizvodi prevučeni kalajem ($13 000.000). 
Isto toliko zaradjeno je na izvozu šecera i delovima za mašine. 
Ploče od rafiniranog bakra izvezene su za $11 000.000, koliki je i izvoz električne energije. 
Hula hop carape izvezene su za $10 000.000. 

Uvezeni proizvodi: 

Nafta ($64 000.000), 
Autobusi, minibusi ($33 000.000), 
Putnički automobili ($31 000.000), 
Lekovi ($28 000.000), 
Poluproizvodi od gvoždja ($25 000.000), 
Prirodni gas (($24 000.000), 
Plinsko ulje ($20 000.000), 
Rastavljeni putnički automobili ($10 000.000), koliko otpada i na uvoz predajnika sa ugradjenim prijemnikom. 
Šipke od gvoždja toplo valjene ($9 000.000). 

Ne bih da zakeram ali stavljam na tu mentalnu vagu - garderobu, kukuruz i hulahopke na jedan tas, a autobuse, naftu, putničke automobile i valjane šipke na drugi, pa čak i kada pokušavam da zasladim sa nekoliko desetina tona šecera za izvoz, ostaje gorak ukus u ustima. 


Elem, srpski mediji i političari sa nestrpljenjem prate dešavanja na svetskim berzama očekujuci da će poboljšanje svetske ekonomije rapidno izmeniti domaće ekonomske probleme. Ne znam sa kojim pravom država zamajava stanovništvo da je sve u redu jer “ovo nije naša kriza”? Zar dugovanja nisu naša? Zar će nestati i biti oproštena u slavlju svetske pobede nad recesijom? 

MMF će zaštititi interese svojih poverilaca. Poverioci očekuju da se dobar deo novca investira u kapitalne projekte, a ne u isplatu penzija, plata i deviznih dugovanja. 

No, dug je tu, treba ga platiti bilo krize ili ne. A uz kamate koje dolaze na glavnicu neće ga lako resetovati ni Brana svojom lopatom. 

C.A.