Slobodna Vojvodina

Zvanično je nema - ali računi stižu na istu

Možda Srbije i jeste međ' šljivama - ali je naša Vojvodina vaistinu međ' zločincima.
I nema dana, a da na ''silovanu devojku'' ne padne još koji teret i senka Srama.
Tako je i ekipa RT Vojvodine došla do saznanja o, doduše neslužbenoj, ulici Ratka Mladića u Novoj Pazovi.
Opštinari i zvaničnici se snebivaju, sramota ih, ali čini se ponajviše toga da je tako nešto procurelo u širu javnost, nego iz razloga što tako nešto uopšte i postoji.
Stanovnici jedne od novoizgrađenih ulica u Novoj Pazovi, pak, godinama zahtevaju da im ulica dobije baš to ime; ''div junaka'' iz Kalinovika.
Ako je Adolf Hitler imao Heidricha - Slobodan Milošević je imao Ratka Mladića.
Jedina razlika je što je prethodni propisno završio karijeru.
Ovaj drugi i neće - zašto je tako i kurčevit u Haškoj sudnici; on je već opevan i u čitankama.

Utemeljen ko i Novak Đoković; mogu da se kladim da direktor nekad renomirane novosadske škole ''Đorđe Natošević'', kao i njegov kolega iz Gimnazije ''Jovan Jovanović Zmaj'' - ni o ovome neće imati pojma; previše zauzeti promocijom ruskog jezika - kao novouspostavljenog maternjeg.
Za čega su već nagrađeni - od ordena Sv. Save - do plazma TV i dvd plejera.
Dar ruske ambasade vernim kulacima.
Da li Vas uopšte čudi da ruski jezik u OŠ ''Đorđe Natošević'' u Novom Sadu predaje ''zemo'' iz Bosne?
Da je direktor iste - takođe Bosanac, sekretarica škole takođe...
Deci već teku ''med i mlijeko''...
Toliko o nekad prestižnim vojvođanskim školama i gimnazijama.
Žitelje ulice Ratka Mladića u Novoj Pazovi ovakve trivijalnosti ni ne interesuju.
Oni ni ne prate vesti - kod njih se one prenose tradicionalno: šapatom.
''...ma hebo Vojvodinu i Vojvođane...ko su oni...MI smo pravi i istinski Srbi!''
I da nisu naznačili u izveštaju, sama slika ulice govori sve po sebi.
Gomila šablonski novosagrađenih jednospratnica nezavršene fasade; prozori bez okana - neozidane terase. Pare su verovatno stigle iz nekog od fondova ''omraženog im Zapada''; samo je obraz čudna vrsta đona - u krajevima iz kojih potiču, često napravljen i od drveta - zbog čega se i cipela zove bakandža.
I naravno da je zbog toga Moral tvrd - podložan raznim vrstama pendžetiranja.
Takav ni balegu ne oseća na sebi.
Ni dvorišta nisu ništa bolje; zarasla u korov i ambroziju - među kojima izviru zavičajni brežuljci; doduše šuta, smeća i cementa; ali samo da nije ravno - jer je raskrečenim nogama tamo najteže.
U takvoj štancovanoj sredini, normalan čovek se ni ne zapije, jer će kobogjedan završiti u tuđem krevetu. Samo je to kod te vrste življa posve normalno. Rođeni i odrasli u plemenskom okruženju i sredini, u jednoj sobi se i jelo i jeblo; da izvinu neki - ne retko i sopstvena tetka; ali hej - sve je to život - i sve ostaje u porodici.
Dobro se sećam ekskurzije u rodnu kuću Gavrila Principa u selu Donji Obljaj kod Grahova; zemljani pod - ognište - falio je samo portret Bika Koji Sedi da se upotpuni indijanska atmosfera.
Neko će reći da vređam; neg' šta!
A i kakvim to ''kulturnim rečnikom'' da se obratim nekom - ko razume samo jezik ''šake i kundaka''?
Inače im genocidne ličnosti ne bi bile Uzori.
Došli su u Vojvodinu bez ikakve Ljubavi i Emocija, odjekuje eho vremena od posle I sv. rata - čak i za rodni kraj; kamoli nasilno prisvojeni prostor koji okupiraše navigacijom Beograda i njegove politike etnički čistih prostora.
''Kako ne bih bio za dodjelu imena ulice djeneralu Ratku Mladiću'', ko iz topa će sredovečni pridošlica, kojem iz očiju vidite da je spreman i ponoviti zločine - radi kojih je izbegao u Vojvodinu.
A ova bez pitanja primila.
Da se ne zavaravamo, Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Goran Hadžić - samo su vrh piramide zločinaca; izvršioci i koljači su tu - među nama. Hag za njima i nije ispisivao poternice; suviše ih je mnogo - i nema toliko zatvora za svakog od njih.
Stotine hiljada ih je došlo u prethodnih dve decenije - najmanje onih, potpuno nevinih.
Jer, ko je bio nevin - taj nije ni bežao.
Neki su zbog svega i platili ceh sopstvenom glavom; poput Srđana Aleksića.
Ubijen jer nije bio dovoljno veliki Srbin.
Branio ''baliju''.
Ali nemojte stavljati sve izbeglice u isti koš!
Pa ni ne stavljamo ih.
Ali kao što vidimo - sami se trpaju u njega.
I šta i kako da mislimo - o kompletnoj ulici, u maloj Novoj Pazovi - koju naseliše velikosrpski Nacisti.
Da, upravo tako.
Jer samo nacistički duh može slaviti zlikovca, koji je ubijao ljude zbog pripadnosti drugoj naciji i veri!
Svetosavski Nacional Šovinizam nije svojstven vojvođanskom mentalitetu, ma šta neki govorili i upirali prstom!
Jer, ako ćemo pošteno - neka se obnaroduju imena svih počinilaca, a posebno teških krivičnih dela - u Vojvodini; teško da će se naći neki ''Dudvarski'' i ''Radu''.
Koji pale vojvođanske zastave - kliču zločincima.
Gotovo svakom od tih počinilaca je bar jedan deda ''pridošao''.
A Paroški i Čavoški su dvojica među stotinama hiljada drugih.
Ni Smilja Avramov nije Vojvođanka - mada neki misle.
Rodom je iz Krajine.
Ima - jedan - Bracika Kertes.
Jedan od 350.000 vojvođanskih Mađara.
Lokalni velikosrpski pravoslavni paroh, izvesni Hrista - inače poznat po blagosiljanju ''Škorpionskih'' koljača, ''ni pet ni šest'' izjavljuje:
''Što fali da se ulica tako zove?! To je glas naroda! Taj je narod odatle izbjegao! Kad se neko s tim ne bi slagao, intervenisali bismo''.
''Ja sam Mladića poznavao još iz Knina, kad je bio pukovnik. Sjedili smo u kafiću zajedno. Nećemo promijeniti naziv, pa sve i da nam sude'', dodaje izvesni Janković iz ''Hitlerovog sokaka''.
Porodica Ćuruvija kaže da ulica nosi ovaj naziv još od 1999 godine - i da dosad niko nije od toga pravio pitanje.
Pa ni nadležni - premda i oni znaju da račune šalju na dotičnu.
Pa kad je tako, što ne bi imali i Trg, recimo, generalisima Augusta Pinočea; ako već  para uši Adolf Hitler?
I on se naubijao ljudi, baš kao i Ratko Mladić.
A Novu Pazovu možemo prekrstiti u Novi Paragvaj.
Ako već neko nameri - da zna gde ide.
Stanovnicima ulice Ratka Mladića u Novoj Pazovi nipošto suditi.
Niti treba - niti može.
Postoje za to metode, baš kao i onom starom vicu - ''otpašće sam''.

S.V