Slobodna Vojvodina

Piše: Ljiljana Jokić Kaspar

Odgovor na rusofiliju Srba sa severa Kosova

Baš razmišljam ovih dana kako Odgovor na rusofiliju Srba sa severa Kosovabi reagovala vlast i građani Srbije da smo mi u Vojvodini odlučili da sakupljamo potpise u želji da dobijemo državljanstvo Mađarske, Nemačke, a možda i Amerike. Pretpostavljam da bi kao od šale sakupili bar pola miliona potpisa. Ne mogu da zamislim kakve bi bile reakcije vlastele u Beogradu, a tek komentari i mišljenje nebrojenih građana uže Srbije koji se ježe i na samo ime Vojvođanin. I to im je smetalo na poslednjem popisu, a kamoli da se recimo ponašamo kao Srbi na Kosovu koje još niko zbog prikupljanja potpisa nije proglasio izdajnicima i separatistima.

Poslednjih dvadeset godina o sudbini srpskog naroda odlučivali su inat, prkos, bezumlje, mržnja i balvani. Posle je đavo bio kriv, a “svetska nepravda“ saterala je Srbe iz gotovo čitavog regiona u granice jedne države koja je, sudeći po poslednjim događajima na Kosovu, i poslednja oaza političkog bezumlja. Kada su u pitanju Kosovo i sudbina srpskog naroda, odlučivalo se uvek na najvišem vrhu, ali sa slabim rezultatima i štetnim posledicama. U odnosu na politički profil vladajućih struktura to je sitnica koja treba da služi svojoj svrsi - obmanjivanju celokupne javnosti u svrhu pokrivanja političkih brljotina, izigravanju demokratije i sistemskoj pljački građana. Po starom, oprobanom receptu kosovski problem mora da bude tema da imamo čime da se igramo i zabavljamo dok nam život prolazi. Od sedam miliona građana Srbije, bar dva miliona je na ivici egzistencije i ne zna kako da preživi zimu. Vlast to ne brine, a do juče se uzdržavala da pozove kosovske Srbe da se okanu barikada i počnu saradnju sa kosovskim institucijama. Barikade i balvani na graničnim prelazima između Kosova i Srbije kao prilično neodgovorna i besprizorna politička borba, koštaće ceo srpski narod bar onoliko koliko je koštalo sve što nam se dogodilo u bliskoj prošlosti. Ovi poslednji „balvani“doneće samo nevolje i ono što su balvandžije svakako priželjkivale, najverovatnije uskraćivanje kandidature za pristup EU. I nisu najkrivlji oni koji sede na barikadama, krivi su oni koji ih podržavaju, lažu i obećavaju nemoguće. U međuvremenu, za samo dva dana, barikade su postale nepoželjne tj. opasne u trenutku kada je shvaćeno da će KFOR upotrebiti silu. Brže-bolje je došlo do promene plana koji trenutno nikoga ne zanima osim naivčina koji veruju u nemoguće. 

A nekako mi zvuči nemoguće i da je tridesetak hiljada Srba sa Kosova odlučilo da postanu Rusi. Tolike godine su se predstavljali kao najveće patriote u Srbiji, kad ono „očin“, što bi rekli Vojvođani - oni što se zbog nekakve, komunističke izmišljotine o pokrajini izjašnjavaju kao Vojvođani. To što neće da budu popisani kao Srbi je čist separatizam, dok rasni i pravi Srbi sa Kosova jedva čekaju da dobiju rusko državljanstvo! Baš razmišljam ovih dana kako bi reagovala vlast i građani Srbije da smo mi u Vojvodini odlučili da sakupljamo potpise u želji da dobijemo državljanstvo Mađarske, Nemačke, a možda i Amerike. Pretpostavljam da bi kao od šale sakupili bar pola miliona potpisa. Ne mogu da zamislim kakve bi bile reakcije vlastele u Beogradu, a tek komentari i mišljenje nebrojenih građana uže Srbije koji se ježe i na samo ime Vojvođanin. I to im je smetalo na poslednjem popisu, a kamoli da se recimo ponašamo kao Srbi na Kosovu koje još niko zbog prikupljanja potpisa nije proglasio izdajnicima i separatistima. Nisu samo oni nezadovoljni vlastima u Beogradu, pa žele da budu građani neke druge države, po mogućstvu mnogo veće i jače od Srbije. Veruju da će im biti bolje ako steknu i rusko državljanstvo. Ili ne znaju, ili im je jasno da će onda morati dvojicu gazda da služe, a to je, moliću lepo, prilično nezgodna situacija.

Eto, otoič neki profesor izreče svoje privatno viđenje budućnosti Vojvodine kao republike, kad se podiže neverovatna prašina. Odmah su reagovale državne, ali i privatne patriote sa idejom da se dotični ima smesta uhapsiti! Uto se nadigoše svi mogući obmanjivači srpskog roda da spreče zaveru, otcepljenje i rasparčavanje Srbije. „Statut Vojvodine na Ustavni Sud i da se smesta ukine VANU! I privredna kancelarija Vojvodine u Briselu“, zaurlali su profesionalni nacionalisti. VANU je najveća opasnost za Srbe i srpski narod, a ko zna šta se radi u vojvođanskoj kancelariji u Briselu. (Sigurno ništa kao i u onoj koju je osnovao Kragujevac). A Vojvođani su sumnjivi još od kada je onaj njihov Dositej Obradović došao u svilenim dokolenicama da prosvećuje Srbiju. Putovao po bivšoj Jugoslaviji, u Srbiji uradio šta je mogao, ali očito zalud jer se skoro svaki srpski političar mentalno i kulturno formirao po uzoru na knjaza, iliti vožda Miloša Obrenovića. Ako i nije tako, onda se bar nada da će makar malkice ličiti. I danas je Srbija zaslepljena svojim najgorim vladarima, apsolutistima.  

Čitam grozne komentare građana na sajtovima na temu autonomije Vojvodine. Sve u stilu „šta hoćete, mi smo vam gazde“. Činjenica je da se Vojvođani proglašavaju izdajnicima i separatistima kad nekog u Srbiji zasvrbi guzica. Zato mislim da bi ipak trebalo da počnemo da sakupljamo potpise i vidimo hoće li se nad našom tužnom sudbinom zamisliti Mađari i Nemci. Ne znam šta bi rekao Obama i da li bi nam namenio da naselimo Veliki Kanjon ili pustinje Arizone, ali pre no što bi i stigao bilo šta da kaže, ne sumnjam da bismo masovno od strane vlasti i mnoštva građana bili proglašeni izdajnicima i stranim plaćenicima. U Srbiji nisi izdajnik samo ako hoćeš da budeš ruski podanik, pa zato predlažem da se na vreme deklarišemo. Da i mi Vojvođani dobijemo isti tretman kao Srbi sa Kosova, a vlast da se ne meša. Da ne bude posle problema i ljubomore ako se pokaže da u Srbiji ima neuporedivo više Amerikanaca nego Rusa.  

U svakom slučaju odbijanje kandidature za pristup EU silno bi obradovalo sve polupismene i pismene budale, mržnjom zadojene mračnjake i zaluđene i neprosvećene građane koji veruju u svetsku zaveru. Njihovo će još potrajati jer je trenutno na vlasti mnogo političara, partijskih funkcionera- apartčika, članova DS i SPS koji imaju problematičnu prošlost tj. „rupe u rešetu“. Predsednik Tadić to pocepano rešeto čuva kao relikviju. O URS-u neću ni reč, oni u hodu skidaju i presvlače prljavi veš, ali teško ga mogu sakriti. Još od masovnog pomirenja koje je inicirala današnja vlast i izjednačavanja žrtava i zločinaca, sve se u srpskom društvu izmešalo u političke pomije. Te pomije su svakodnevno na meniju nacije. Fascinanatan mi je podatak da je nekadašnji urednik TV Dnevnika RTS Miodrag Popov, danas član DS. Zvuči nemoguće. U tom slučaju, ne znam kada DS namerava da u svoje redove primi Čukića, Lenardovu, Jovićku i bar još pedesetak novinara udarnih pesnica Miloševićevog režima koje smo u svom neznanju tako „nespretno“ nazivali ratnim huškačima. Istina može da zaboli, ali da će se u demokratskoj Srbiji bol zbog izgovorene istine naplaćivati političkim progonima novinara koji nisu nikad lagali i služili satrapovskoj politici, izaziva užas! Ko sme da napiše ili govori istinu, ako Miodrag Popov i njemu slični nastavljaju da rade u kontinuitetu, evo već dvadeset godina!

e-novine