Slobodna Vojvodina

piše: Miloš Podbarčanin

''Pozorište u (zatvorskoj) kući''

Lošom, ''i do jaja'' izveštačenom ''dramskom verzijom svojevremenog holivudskog hita sa Steve McQeenom i Charles Bronsonom''; ''pokušaja bekstva'' nekih od najozloglašenijih ratnih, ali i ''mirnodobskih'' zlikovaca i kriminalaca; ljudskog ''kasapina'', Sretka Kalinića - i njegovog ''zemunskog kolege'', Željka Milovanovića - samo je bačeno svetlo na svu Traverziju i Providnost nevešto Lažima ''zakamufliranog'' sistema i države; gde konce svega povlače i dalje one iste 90-taške sive velikosrBske terorističke eminencije - a bajka o ''Ivici i Marici'' se svodi na  priču o Ivici U ''Marici'', u potrazi za Putem - koji ih vodi ''kući''; na početak; tamo - odakle su (politički) i krenuli. Nisu, stoga, zalud ''renesansne žurke 90-tih''; ''dizelaši'' u trenerkama i sponzoruše; ''đubri se teren'' za dolazak novog ''Antihrista'' i njegovih protuva.
Jer, šta je druga poenta zatvorsko-hotelskog ''kiseljenja'' najvećih monstruma poput gore navedenih ''izletnika'' - ako ne konzerviranje Zla do ponovne prilike.
Jer Isti, zbog svega - i nakon svega - nisu trebali ni završiti na Sudu; procesuirani i sankcionisani po Demokratskim principima.
Oni su, nakon temeljnog ispitivanja svim mogućim sredstvima (* podsećam borce za Ljudska Prava, Amnestiju i Demokratiju uopšte - da NISU u pitanju Ljudska Bića sa razvijenim humanoidnim Emocijama, osećajem Griže Savesti, Moralom) - trebali - i MORALI - biti TRAJNO ELIMINISANI. Upravo iz razloga koji je na ovom primeru demonstriran; njihovog eventualnog (a od neizmenjenog sistema aminovanog) tzv. ''bekstva'' - ili čuvanja do ''naredne prilike i konflikta'' - gde bi njihovo '' praktično znanje i iskustvo'' - i bilo od nastavne - ali možda i predmetne koristi.
Drugim rečima, bez ikakvog ustručavanja upirem prstom u (veliko)SrBski Sistem - koji, od ''Oktobra 2000'' - nije doživeo nikakve Promene i Reforme - tek je loše zabašureni Nastavak Prethodnog; koji je, i državi - i narodu, u celini - naneo najteže gubitke i ostavio u amanet nesagledive posledice. Totalno Moralno, Etički, Duhovno, Fizički srozano i deformisano - unakaženo Društvo.
Gde Zlo nije Izuzetak - već Opšte Pravilo.
Norme i Granice ne postoje; pogotovo ne Demokratija.
Šta je ovim ''pokušajem bekstva'' pokazano?
Pokazano je, i dokazano - da u SrBiji samo Najgori uvek imaju (otvorenog) Izlaza - svi drugi - a Pošteni - su Trajni Zatočenici ovog Pato-Kriminogenog - Sadističkog - a Institucionalizovanog Sistema.
Da se opet vratimo bajkama; i u njima - samo na Najgore pada Najljuća Zima i Led; koja opstaje sve do dolaska Dobrote, Plemenitosti - Ljubavi.
SrBija je, dakako, daleko od ''bajke''.
U Njoj, za razliku od istih - Zle Vile imaju svoje vile - svi ostali su veštice, koje imaju svoje metle (* asocijacija na aforizam Vlade Bulatovića Viba).
Naravno, kad sirak* rodi kako treba (* sirovina od koje se prave metle).
U protivnom, mogu da jašu samo sopstvenu kičmu; i to samo, ako je prethodno nije slomio(la) neki od gore pomenutih Veštaca i Veštica.