Slobodna Vojvodina

Milan Marinković

Pitam se vredi li uopšte više išta govoriti i pisati u pokušaju da se usijanim glavama objasni zbog čega se Genocid u Srebrenici ne bi smeo relativizirati nekakvom razvodnjenom rezolucijom - papirom čija je u ovom slučaju jedina svrha da se neprijatna istina skine sa vrata. Možda donekle i mogu da shvatim to što ovdašnji prost svet usled nedostatka intelektualnog kapaciteta nije u stanju da razume smisao jasnog određenja glede najgnusnijeg zločina počinjenog posle Drugog svetskog rata. Ali nikako ne mogu da prihvatim da neko ko se ubraja u (političku) elitu(?) ni posle svih ovih godina ne može ili, još gore - ne želi da shvati suštinu. Onaj ko do sada nije uspeo da shvati, nikada i neće.

Piše: Marko Matić

Boris Tadić se nikada javno nije ogradio od bilo koje izjave svog ministra spoljnih poslova, a sam njegov tretman kao jednog od najpopularninijih režimskih političara ukazuje da predsednik ima svoje dugoročne planove kada je politička sudbina Jeremića u pitanju. Već sada mnogi Jeremića vide kao Tadićevog kandidata za naslednika na mestu predsednika Srbije, što bi bilo izvedeno po receptu koji je Putin uspešno sproveo u Moskvi.

Dakle, političkog razlaza dve centralne figure aktuelnog srpskog režim izvesno neće biti uprkos svoj iracionalnosti i štetnosti odluke Tadića da na svoja pleća prihvati politički teret kao što je Jeremić.

piše: Miloš Podbarčanin

''NATO nije jedini put Srbije'', upozorio je juče ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Konuzin. ''Istorija odnosa sa NATO-m je tragična; bombardovanjem ostavila dubokog traga u dušama SrBa''. Stoga Konuzin prenosi mišljenje Moskve (Rambo Putina) da Srbija ''treba da razmisli'' pre nego što (brzopleto) pristupi NATO-u; i preferencijalno se odredi prema ruskoj interesnoj strategiji stvaranja ''Ugovora o evropskoj bezbednosti'', koju je, kako kaže Konuzin - Srbija već podržala.