Statistika koja se ''gura pod tepih''
Milka Puzigaća: POVEZANOST STAVOVA NOVOSAĐANA O NADLEŽNOSTIMA VOJVODINE SA POREKLOM I PERIODIMA DOSELJAVANJA U VOJVODINU
Stavove građana o nadležnostima Vojvodine pratimo od 1989. godine i beležimo različite amplitude koje su redovno bile povezane sa događajima u okruženju. Želela bih ovom prilikom samo da istaknem osnovne karakteristike tih pomeranja.
Vojvođani imaju stav o tome kakve nadležnosti Vojvodina treba da ima. Na to posebno ukazuje i podatak da je u svim istraživanjima tokom 16 godina u odgovorima na pitanja o nadležnostima Pokrajine najmanje zabeleženih odgovora "ne znam". U istraživanjima je, uglavnom, beleženo nezadovoljstvo postojećim i zalaganje za većim nadležnostima od onih koje su građani prepoznavali da Vojvodina ima u trenucima kada su obavljana istraživanja.
Nezadovoljstvo nadležnostima Vojvodine pokazivalo je u određenim situacijama i do 70% Vojvođana. Najmanje prisustvo nezadovoljstva stepenom autonomije beležen je u najtežim situacijama, kao što su neposredno posle događaja 1988. godine, u periodima raspada zemlje i ratnih dešavanja, uoči bombardovanja 1999. godine i neposredno pre izbora 2000. godine. U tim situacijama zapaženo je neuobičajeno povećanje odgovora da Vojvodina treba da ima nadležnosti ovakve kakve ima sada i smanjivanje poželjnog stepena autonomije ka blažim varijantama. Poželjne nadležnosti Vojvodine statistički su povezane sa različitim sociodemografskim obeležjima među kojima se izdvajaju nacionalna pripadnost učesnika istraživanja, starost, obrazovanje i zanimanje, ali i posebno periodi u kojima su se ispitanici, odnosno njihove porodice (preci), doseljavali u Vojvodinu i njihovo poreklo.
Za ovu priliku pripremila sam samo nekoliko pokazatelja o stavovima Novosađana o nadležnostima Vojvodine povezanih sa poreklom i dužinom života u Vojvodini, iz najnovijeg istraživanja koje je obavljeno polovinom juna u Novom Sadu i svim mestima koja čine Grad na uzorku od 1170 ispitanika.
